Суморне прогнозе Европске комисије

Европска комисија је упозорила да опоравак европске економије неће почети пре друге половине 2010. године.

Брисел у најновијој анализи истиче да се земље еврозоне налазе у најдубљој рецесији од Другог светског рата и да ће се незапосленост нагло повећати у наредне две године. Благи раст привреда еврозоне могућ је само ако почне оздрављење банкарског сектора и светске трговине, оцењује Европска комисија.

Иако су планови опоравка у многим европским земљама почели да дају резултате, најновији подаци Брисела указују на то да су прогнозе за земље еврозоне много лошије него што се очекивало почетком године.

Комисија упозорава да ће привреде 27 земаља чланица забележити пад од четири одсто у 2009. години и да ће најдубља послератна рецесија на Старом континенту прећи и у наредну годину.

"Прогноза коју представљам још увек је суморна, али су се протеклих недеља појавили неки позитивни знаци, попут развоја финансијских тржишта, бољих пословних очекивања и података о извозу у Азији. Сви ти показатељи говоре о о могућој економској стабилизацији у другој половини године и постепени опоравак током 2010. године", рекао је Хоакин Алмунија, комесар ЕУ за економска и монетарна питања.

Због смањеног извоза, у највећој европској економији Немачкој очекује се пад привредног раста од 5,5 одсто. Многе чланице еврозоне већ су прекорачиле границу дефицита од три одсто.

И незапосленост је све већа. Око 8 и по милиона радних места у Европској унији могло би да нестане у наредне две године.

Највећу стопу незапослености бележи Шпанија, 17,4 одсто, а за њом не заостаје много ни доскорашње економско чудо-Ирска. Излаз из кризе зато многи виде у удруживању.

Нове-старе муке у Европи

Од последњег, великог проширења Европске уније на десет нових држава, углавном из некадашњег источног блока, протекло је пет година, али подела на старе и нове чланице још није избрисана.

Прилике у Унији показују да је глобална криза ту границу додатно нагласила, и то на штету нових чланица.

Од 1. маја 2004. године, кад су ступиле у моћни политичко-економски савез, Словенија, Пољска, Летонија, Литванија, Естонија, Чешка, Словачка, Мађарска, Кипар и Малта имале су углавном брз привредни раст, а њихов бруто домаћи производ почео је да приближава нивоу БДП-а "староседелаца".

Међутим, пет година касније, стиче се утисак да је криза нове чланице много снажније погодила што је само охрабрило европскептике.

То је, између осталог, родило сумњу да солидарност у Унији није толико снажна колико су очекивале нове чланице, односно колико их је Брисел уверавао у то.

Криза је, између осталог, показала да отвореност њихове привреде за улагање са Запада није доносила само просперитет, иако нико не може да негира и добре резултате.

Банке из старих чланица, које су похрлиле на тржиште новопридошлих земаља чланица, сада се повлаче, што многима доноси велике бриге.

Највише страховања је у балтичким републикама и у Словачкој, где су странци власници великог дела банкарског капитала.

Ехо кризе удара по новим чланицама

Новопримљене земље биле су епицентар политичких потреса који су, као ехо светске кризе, погодили и ЕУ.

У Мађарској, Летонији и Чешкој пале су владе, а добро су уздрмане и још неке, укључујући оне у Бугарској и Румунији, земљама које су пропусницу за Унију добиле пре две године. 

Мађарска која је, једно време, била најбржа у "достизању Запада", сада плаћа цену превеликом задуживању, а стопа привредног раста у балтичким земљама иде стрмоглаво на доле, изазивајући социјалне немире.

У Естонији се, на пример, ове године очекује пад привредне активности за више од 10 процената.

Нове чланице вапе за кредитима и свежим капиталом, што ЕУ не може да им обезбеди у жељеном обиму, па се стиче утисак да су онима који имају вишак капитала, прече домаће бриге, него невоље нових чланица.

Овога пролећа, синдикални протести забележени су у Словенији, Словачкој, Ческој и Пољској. Ова последња се "истиче" и по бежању стручњака у "старе" чланице ЕУ, првенствено у Велику Британију и Ирску, па према неким статистичким подацима, сваки шести пољски лекар ради ван домовине.

Теорија јединства

Схватајући да теорија о јединству у Унији нема чврсту потврду у пракси, нове чланице често негодују, свесне да уласком у ЕУ нису осигурале место у првој класи заједничког евопског воза.

Поједини проблеми, који се стално проглашавају заједничким, и даље су отворени.

Пример за то је подељеност Кипра, која траје упркос обећањима из времена великог проширења да ће се уједињење брзо остварити.

Кипар је у ЕУ ушао након што је Брисел признао, као једину легитимну, власт кипарских Грка.

Статус кво на острву данас отежава и приближавање Турске Унији, јер је услов за то - јединствен Кипар.