Мусабеговић: Инфлација је као висок крвни притисак – лек су високе камате, али уз нуспојаве

Раст цена енергената и нова глобална неизвесност због сукоба на Блиском истоку поново отварају питање инфлације и њеног утицаја на економију Србије. Иако су тренутни показатељи стабилни, стручњаци упозоравају да би први ефекти могли да се осете у наредним месецима.

Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић оцењује за РТС да је инфлација за сада у границама циља, али да постоји опрез због могућих спољних удара.

Мусабеговић инфлацију објашњава сликовито – као стање које на први поглед може деловати под контролом, али дугорочно оставља последице.

"Волим да упоредим инфлацију са високим крвним притиском. Када притисак расте, он оштећује цео систем – од великих до најситнијих крвних судова. Тако и инфлација делује на економију, стварајући поремећаје који касније могу имати озбиљне последице“, објашњава професор Мусабеговић.

Како каже, централне банке покушавају да тај "притисак“ држе под контролом, али мере које примењују нису без ризика.

"Постоје лекови за инфлацију, али они имају и контраиндикације. Зато је управљање инфлацијом сложен и осетљив процес“, додаје Мусабеговић.

 У границама циља, али уз опрез

Инфлација у Србији тренутно се креће у циљаном оквиру Народне банке Србије, око три одсто, уз дозвољено одступање. 

"Инфлација између два и три одсто сматра се здравом и пожељном за економију. Проблем настаје када она значајно порасте, али и када превише падне“, наводи Мусабеговић.

Ипак, упозорава да постоји потенцијални ризик од њеног раста. "Постоји могућност да ће ‘притисак’ расти. То још није извесно, али захтева опрез и пажљиво праћење ситуације“, каже Мусабеговић.

Енергенти и ђубриво као кључни фактори

Највећи ризици, према његовим речима, долазе из раста цена енергената, али и пратећих трошкова у пољопривреди.

"Цена нафте и гаса директно утиче на производњу хране. Ђубриво, чија је основна компонента гас, такође поскупљује, што ће се неминовно одразити на цене хране“, објашњава Мусабеговић.

Додаје да је ова криза специфична јер укључује и уништавање енергетских постројења, што додатно компликује опоравак.

Прве последице тек за неколико месеци

Ефекти тренутних глобалних поремећаја неће се осетити одмах, већ уз извесно одлагање.

"Ово није једнократан догађај, већ процес. Као домино ефекат – тек у наредних неколико месеци видеће се прве последице, уколико се ситуација не стабилизује“, упозорава Мусабеговић.

Народна банка Србије за сада води опрезну монетарну политику и не мења референтну каматну стопу, која износи 5,75 одсто.

"Високе камате су основни лек против инфлације, али истовремено успоравају привредни раст. Зато централне банке морају пажљиво да балансирају између та два циља“, истакао је професор Мусабеговић.