Делезу нотификована тужба против Србије, министарка Лазаревић: Имамо доста аргумената на својој страни

Тема поскупљења хране у Србији поново је у фокусу због праксе такозваних "оф рабата" у трговачким ланцима и новог закона који би требало да уреди односе између трговаца и добављача. Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић изјавила је да Србија има снажне аргументе у арбитражном спору који је против државе покренула компанија "Делез" и да ће се држава "лавовски борити" у заштити својих интереса. Навела је и да нови закон о нефер трговачким праксама треба да успостави праведније односе у ланцу снабдевања, јер ће део "оф рабата" бити потпуно забрањен, а део строго регулисан.

Оф рабат. Те две стране речи могу бити један од разлога зашто је храна у Србији скупа. Шта тај термин значи и како подиже цене, види се на примеру резаног хлеба.

Паковање резаног белог хлеба у маркету кошта 111 динара. Цена по којој трговац купује хлеб од пекара је 100. Маржа, разлика између улазне и излазне цене, 11 је динара, односно 11 одсто. Ипак, међу кришкама хлеба за трговце се обично крије много већа зарада и ту, заправо, почиње прича о оф рабату.

Рабат значи попуст, а трговци код произвођача хлеба често имају неколико попуста. Први добијају на лицу места, такозвани он рабат, који на истом резаном хлебу износи 10 процената. За произвођача хлеба, продајна цена више није 100, већ 90 динара, али попустима за трговце ту није крај.

Постоји још један попуст – оф рабат. Њега трговац обично добије после неколико месеци, тек онда кад треба да плати робу произвођачу. Може да износи и 30 одсто. На примеру, то значи да на ону цену од 90 динара трговац одбије још 30 и произвођачу на крају један хлеб плати 60 уместо 100 динара, а прода га за 111. Скоро двоструко више.

Трговац произвођачу тако поједе 40 одсто цене хлеба. Разлика између цене од 60 и 111 динара је чак 85 процената и то је скривена маржа, иако у књигама пише да је само 11 одсто. У Србији се тако зидају цене.

Влада Србије прошлог четвртка усвојила је нови предлог закона о трговачким праксама. Уколико га Скупштина усвоји, овакав оф рабат могао би да оде у историју и нефер пословне политике биће законом забрањене. Ако јачи играчи у ланцу трошкове пребацују на оне слабије, плаћаће новчану казну. Овај закон из темеља би могао да промени пословну праксу трговинских ланаца.

За трговце то би био много већи трошак од уредбе о ограничењу маржи, која је истекла пре девет дана. Због ње и губитака које је компанија имала, Делез је тужио државу пред међународним центром за решавање инвестиционих спорова. За ову арбитражу најважније је у којој је фази, јер пре него што арбитража почне, постоји период мировања који обично траје од три до шест месеци и зове се cooling off период када две стране у спору могу да се нагоде и проблем реше на миран начин.

Из седишта компаније "Ахолд Делез" из Холандије за Око одговарају да је период мировања истекао. У допису који је потписала Елвира Бос, портпаролка компаније, наводи се следеће: "Период мировања почео је 9. септембра нашим првим формалним писмом. Након тога уследили су бројни покушаји да се нађе споразумно решење, али они нису били успешни. Поступак је започет и следећи корак је именовање арбитражног трибунала."

Док држава Србија чека позив за арбитражу, Делез чека епилог једног другог процеса. Оног који је против четири велика трговца у јесен 2023. покренула антимонополска комисија због сумње да су договарали цене.

Вест дана када је о трговини реч је да је тужба компаније Делез 3. марта и званично прихваћена. Нотификована је у Вашингтону, пред међународним центром за решавање инвестиционих спорова, што се види и на њиховом сајту. Судски процес и формално је почео.

Министарка Лазаревић: Србија има доста аргумената у процесу

Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић каже да ће Републику Србију у арбитражном поступку који је покренула компанија "Делез" заступати Републичко правобранилаштво, јер је то институција која је формално надлежна за такве спорове.

"Комуницирали смо са Делезом, имали значајан број састанака и са централним менаџментом из Холандије и са њиховим менаџментом у Србији. Позивају се на своја права као инвеститора на основу споразума о заштити и промоцији инвестиција, билатералном споразуму са Краљевином Холандијом. Држава је била прилично чврста у томе да доведемо ред на тржишту", напомиње ресорна министарка.

Нагласила је да Србија нема намеру да одустане од било чега у овом случају.

"Држава има доста аргумената на својој страни. Они су велика и моћна компанија, али, просто, ово су интереси државе и апсолутно не бих желела да правим никакву аналогију као што неки медији чине са неким претходним арбитражама, као да је то унапред изгубљен процес", подвлачи Лазаревићева.

Наглашава да нови закон о нефер трговачким праксама не би требало да буде додатни мотив компанији "Делез" да тужи Србију, пошто је у питању "европски закон", који постоји већ неколико година међу бројним државама чланицама.

Када је реч о антимонополској комисији, која треба да утврди да ли су Делез и још три трговинска ланца договарали цене, ресорна министарка наводи да истрага и доказивање нису једноставни поступци.

"Са истрагом се одмакло и мислим да можемо да очекујемо ускоро резултате, али нисам надлежна", сматра саговорница.

Говорећи о оф рабату, ресорна министарка истиче да нови закон неће довести до ситуације да такви рабати оду у историју, али ће бити класификовани у две категорије.

"Неки ће бити апсолутно забрањени, а неки ће бити условно дозвољени. Дакле, црна и сива листа. Непоштене трговачке праксе су и препознате управо због неравноправности која постоји између актера у ланцу – од примарног пољопривредног произвођача, преко прерађивача, произвођача, велетрговца и трговца на мало. Слбија страна морала је да попусти", оцењује Лазаревићева.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису.