За лоше путеве нико није одговоран!

Србија нема развијену мрежу путева, јер је на снази лош и неефикасан систем наслеђен из ранијег времена, рекао министар економије Млађан Динкић, гостујући у емисији "Сведок". Динкић најавио отказе и ангажовање нових компанија, како би се тај процес довео до краја.

"То значи да се касни у свим пројектима. Пре неки дан смо донели одлуку да сменимо све оне који коче изградњу путева, да ли због несавесног пословања, због подметања, или других разлога који нас не занимају", рекао је Динкић.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, о чијем ресору је реч, није желео да коментарише наводе министра економије.

Директор "Путева Србије" Зоран Дробњак каже да се прозивка на њих не односи и да би Динкић морао да прецизира на кога мисли. Међутим, Дробњак није желео детаљније да говори да ли и ко кочи изградњу инфраструктуре.

У фирми "Коридор десет", која је раније у медијима означавана као неефикасна, такође трвде да се на њих не односи Динкићев закључак, док у ЦИП-у нису одговарали на позиве РТС-а.

Једино се Институт за путеве осетио прозваним, и то због пројекта обилазнице око Димитровграда.

"Појавио се проблем са тунелом где смо ми пројектовали. На метод који смо сматрали да је најбезбеднији због терена, Светска банка имала је замерке. Ми смо их уважили и направили други план који ће бити готов до 1. маја, тако да нећемо бити кочница", рекао је генерални директор Института за путеве Милош Нешић.

Ипак, подсећају да Институт постоји 60 година, да је радио најзначаније пројекте за земљу и да никада ни Светска ни Европска банка за обнову и развој нису имале замерке на њихов рад.

Подељена мишљења стручњака

Питање изградње путева у Србији дели и стручњаке. Док једни тврде да кашњења не би било када би држава на време тражила пројекте, расписивала тендере и имала јасну стратегију како да се изгради путна мрежа, други кажу да је недостатак новца већи проблем, али да држава жели да гради, што се види кроз мост на Ади, обнову Газеле, изградњу обилазнице, Коридора 10.

Професор Саобраћаног факултета Милан Вујанић каже да за ревитализацију инфраструктуре морају да постоје одговарајуће студије оправданости изградње, на основу којих се траже кредити, а после тога планови.

"Ако немате те студије, немате на основу чега да тражите паре, а то се не може тренутно о трошку државе", рекао је Вујанић.

Држава, и када гради, то ради неквалитетно и не зна се да ли и ко контролише изградњу путева, тврди новинарка НИН-а Ружа Ћирковић.

Ћирковићева сумња да не постоји јасан систем у одлучивању, већ да је пресудна корупција.

"Ко одлучује да ли ће се градити, на пример, део пута Београд - Нови Сад, па се ту уради 10 километара и иде се даље на неких 10, и тако се обилазница око Београда чека 30 година. Мене занима ко то одлучује", рекла је новинарка НИН-а.

Нема сагласности стручњака ни о томе да ли је Србија у заостатку за регионом, јер, иако је евидентно да Хрватска и Словенија имају изграђену ефикасну путну мрежу, њихов спољни дуг је далеко виши.

Тако у односу на Србију, која има 498 километара аутопута, Словенија, која је површински четири пута мања, има 504 километра, а Хрватска 900 километара аутопута.