Лихачов за РТС: "Росатом" нуди Србији улазак у глобалну нуклеарну индустрију

Росатом је спреман да српске фирме укључи у мрежу добављача за пројекте нуклерних програма које ради у свету и сваки вид сарадње са Србијом у коришћењу нуклерне енергије у мирнодопске сврхе, рекао је у ексклузивном интервују за РТС директор руске државне корпорације за атомску енергију Росатом - Алексеј Лихачов.

Разговарали сте са председником и министарком енергетике. Шта Росатом може понудити Србији када је реч о развоју нуклеарног програма у мирнодопске сврхе? 

– Као и обично, представили смо читав спектар наших јединствених решења која се тичу нуклеарне енергије. Она обухватају снажне блокове, руске технологије такозване ВВЕР реакторе велике снаге. Тренутно се реализује око 30 таквих пројеката у девет земаља. Наравно, можемо да понудимо и блокове средњег капацитета, 600-800 мегавата. Такође можемо да понудимо мале електране, како фиксиране тако и мобилне, плутајуће.

Росатом, Русија, једина је земља у којој тренутно функционишу модерне мале нуклеарне електране, између осталог и јединствене плутајуће нуклеарне електране. Поред решења везаних за нуклеарну енергију, ми нудимо свеобухватан приступ развоју нуклеарне индустрије, укључујући обуку особља, са нашим препорукама за нуклеарну инфраструктуру, сарадњу у сфери нуклеарних наука, медицине, као и обуку читавог спектра стручњака за цео животни циклус постројења.

И, наравно, поред непосредне градње нуклеарних електрана, нудимо партнерство које може трајати деценијама. Наше гориво се стално модернизује, побољшавају се његове безбедносне параметре и економска конкурентност. Током превентивног ремонта можемо постићи већу производњу енергије, чак и премашити номиналну снагу нуклеарне електране.

Важан фактор је и то што користећи нову технологију, не бацамо већ рециклирамо истрошено нуклеарно гориво, стварајући тако циркуларну економију. Дакле, ми не нудимо само нуклеарне електране. Ми нудимо целу филозофију за нуклеарну енергију данашњег и будућег времена.

Шта бисте препоручили Србији? Које је оптимално решење: градњу традиционалне нуклеарне електране или мале модуларне? Компанија развија обе технологије.

– Ја сам дубоко убеђен у то да ће 21. век бити век електричне енергије. То није повезано само са растом потражње када је реч о домаћинствима, индустрији, већ, чега смо сада сведоци, нагли пораст потражње везан за електромобилност, са развојем дигиталне технологије и вештачке интелигенције.

То није само претпоставка или хипотеза; то је чињеница, потврђена, на пример, у Белорусији, где је рад нуклеарне електране – најновије, најмодерније и најмоћније у Европи – дао изузетне резултате како на пољу економије, тако и пољопривреде, али и енергетског снабдевања домаћинстава. То значи да се морамо припремити за већу потражњу за електричном енергијом. Мислим да би у Србији идеална опција била стварање капацитета од два гигавата, односно два реактора од 1.000 мегавата, који би, пре свега, били самоодрживи и гарантовали стабилно снабдевање енергијом.

С друге стране, створили би предвидљиво снабдевање електричном енергијом за период од више деценија, па чак и за 100 година. И ако би се догодило да Србија има суфицит електричне енергије. Ви имате толико комшија које имају енергетски дефицит. Извоз електричне енергије неће само побољшати одрживост српске привреде, него и донети прилив у српски буџет.

Нуклеарна енергија је, кажу, енергија будућности, али код људи постоји оправдан страх. Која је Ваша порука?

– Погледајте, у свим нашим нуклеарним градовима, које смо изградили у свету веома је висок ниво одобравања нуклеарне енергије. Људи живе у близини нуклеарних електрана, многи од њих раде у електранама, и они су очевици поузданости ових технологија. Виде да оне не само да нису опасне, већ су и веома еколошке.

Услед тога, они, наравно, одлучно одбацују све стереотипе и фобије. Активно подржавају нуклеарну енергију. Ако анализирамо, рецимо, све технолошке катастрофе које су, последњих 50 година, биле широм света, у свим енергетским секторима, по нанетој штети нуклеарна енергија би заузела једно од последњих места.

Наравно, постоји много спекулација и много страхова који произилазе из незнања, али заправо, основни безбедносни принципи када је реч о нуклеарној енергији се поштују далеко више него када су у питању многи други извори електричне енергије.

Росатом је почео градњу нуклеарке Пакш у Мађарској. То је прва нуклеарка у Европи са руском нуклеарном технологијом нове генерације. На колико сада још пројеката компанија ради у свету?

– Пре неколико месеци руководство Србије нас је замолило да размотримо могућност учешћа српских компанија у мађарском пројекту. Били смо веома оптимистични по том питању и подржавамо га. Већ су представници шест српских компанија били у Мађарској. Ствари се заиста развијају у Мађарској, где смо 5. фебруара заједно са министром спољних послова, господином Сијартом, одржали прелепу церемонију постављања камена темељца, па смо прешли на градњу, и то пуном паром.

Учешће српских компанија у мађарском пројекту доноси две реалне предности. Прво, то је корисно за Мађарску, јер су вешти професионални грађевинари увек тражени, а овде постоји одређена сличност културе и логистике што олакшава ефикаснију реализацију мађарског пројекта, управо уз учешће Србије. Међутим, мислим да је ово важно за Србију, не само због зараде новца већ и са становишта стицања искуства у изградњи нуклеарног објекта. Ви то знате боље од мене, од 1989. године до недавно, у Србији је била на снази забрана не само градње већ и вођења разговора о нуклеарној енергији, тако се мора кренути од почетка.

Мислим да је веома логично стећи искуство у Мађарској или некој другој трећој земљи пре него што се започне озбиљна изградња нуклеарних електрана овде, у Србији. Једноставно је потребно набавити одговарајуће лиценце, стећи вештине, имати људе, обучити их, а затим приступити пројекту у Србији максимално професионално.

Учинићемо све што је могуће да привучемо српске компаније у реализацију наших пројеката у трећим земљама. Нас чека прави грађевински бум, не само у Мађарској већ и у Узбекистану и Казахстану. Мислим да ћемо пре или касније изградити другу нуклеарну електрану у Турској. У Египту постоји огроман потенцијал изградње.

Росатом се развија упркос геополитичким изазовима и ратним сукобима. Како компанија одолева тим притисцима?

– Наравно, ми не можемо а да не осетимо те притиске. На читав низ наших пројеката легао је терет санкција, рестрикција, ограничења у логистици и банкарству. Али ни један једини наш пројекат није заустављен ми практично никада не коригиујемо рокове реализације наших пројекта захваљујући додатним напорима.

Какви су то напори? Прво, Росатом је организација која је на свету најбоље заштићена од утицаја непријатељских сила. Зашто? Зато што Росатом има све нуклеарне компетенције: од истраживања и добијања уранијума до декомисије постројења, и ми можемо сами да решимо било који проблем.

Друго, имамо међународне партнере који, упркос ограничењима и санкцијама, заједно са нама савладавају тешке услове приликом спровођења наших пројеката. При томе, волимо да стварамо међународне савезе и примамо међународне добављаче у нашу мрежу. Постоје и они који су нас изневерили, ми више нећемо сарађивати са њима. Један такав пример је немачки Сименс. Француске компаније, с друге стране, проширују сарадњу са нама и ми смо на то веома поносни.

Треће, и ово је, верујем, најважније: у великој мери се ослањамо на локалну индустрију. Са нама раде буквално на хиљаде компанија: турске компаније у Турској, египатске компаније у Египту. Већ сад у почетној фази, десетине компанија у земљама Централне Азије сарађују са нама и желе да допринесу енергетској независности и развоју својих земаља. Они тамо желе да зараде.

Ово су велики финансијски пројекти и профитабилни послови.. едан динар уложен у нуклеарну електрану генерише четири динара прихода током њеног животног циклуса. То је отприлике 12.000-13.000 грађевинских радника током изградње. То је тим од 5.000-6.000 људи током оперативне фазе нуклеарне електране. Упркос западном притиску, велика већина земаља ради раме уз раме са нама на решавању ових проблема.

Интервју можете погледати у видеу на почетку текста