Суптилно "крадуцкање" на грамима и квалитету – паковања се смањују, купци и инспекција ћуте

Све чешће се дешава да произвођачи смањују количину производа у паковању, задржавају или повећавају цену, а не мењају изглед амбалаже. Потрошачке организације сматрају да су купци тако оштећени, док произвођачи ћуте. Дејан Гавриловић из Удружења "Ефектива" каже да је непоштена пословна пракса кажњива, али да тржишна инспекција не примењује члан 18 Закона о заштити потрошача. Са друге стране, истиче, ни потрошачи не желе да бојкотују производе чији произвођачи тако поступају.

Дејан Гавриловић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, објашњава да члан 18 Закона о заштити потрошача дефинише непоштено пословање када се потрошачи доводе у заблуду и доносе економску одлуку коју иначе не би донели.

"На пример, ако је неко годинама куповао чоколаду од 100 грама, сада је она 90 грама, а то није приметио приликом куповине јер му није на време сигнализирано, то је непоштена пословна пракса која је кажњива. Тржишна инспекција, међутим, не примењује тај члан и не кажњава продавце. Казне су од 300.000 до два милиона динара“, каже Гавриловић.

Према његовим речима, продавци нису директни кривци јер не производе чоколаду, али у трговинском ланцу могу да се заштите путем уговора и пренесу одговорност на произвођаче, спречавајући такво понашање.

Килограм уместо литар јогурта

Гавриловић додаје да су предложили да нови закон обавезује продаваче да назначе, попут налепнице, промену количине производа, али Министарство трговине то није прихватило, док у Европи таква пракса постоји.

"'Шринкфлација' је термин који је постао познат током пандемије јер су се количине и цене производа тада константно мењале. Потрошачи у Србији се ретко буне за, на пример, 50 динара поскупљења, док се у Немачкој често бојкотују производи јер је свест о томе развијенија", истиче Гавриловић.

Напомиње да се промена количине производа у Србији ради на "увијенији" начин. На пример, на јогурту се неће писати да је смањен на 900 милилитара, већ ће уместо једног литра писати један килограм. Такође, квалитет хране се мења, али је на декларацији наведено ситним словима, па потрошачи то не примећују.

"Пријава тржишној инспекцији је институционална борба, а све треба пријавити и документавати путем сајта. Заштита колективних интереса потрошача је укинута, па се све своди на процесе 'један на један', а потрошачи у то не улазе", закључује Гавриловић.