Путниковић за РТС: НИС не сме да зависи ни од политике МОЛ-а ни од тога ко ће бити на власти у Мађарској

Нафта за НИС преко Јадранског нафтовода стиже у Србију, први пут након скоро стотину дана од како су америчке санкције ступиле на снагу. Рафинерија у Панчеву почеће да ради око 16. јануара, док ће први дизел из ње изаћи десет дана касније, најавило је Министарство енергетике. У међувремену, 23. јануара истећи ће и лиценца којом су САД привремено одобриле Нафтној индустрији Србије да ради упркос санкцијама. Још нема јасног знака о томе да ли ће лиценца бити продужена, али преговори о куповини већинског удела у НИС-у од Русије изгледа да хватају убрзање.

Јелица Путниковић каже да је сада питање којим ће се интензитетом прерађивати нафта која стиже.

“Чули смо најаве да ће поред ових 85.000 тона бити још негде око 35.000-40.000 тона такође допремљено. Верујем да се на то рачуна до 23. јануара. Сви се наравно надамо да ће бити продужена та лиценца за рад НИС-а”, наводи Путниковићева.

Указује да је јако битно да НИС у континуитету наставља да добија одређене количине сирове нафте, да би Рафинерија када крене могла да ради.

“Верујем да ће се на основу процене колика ће количина нафте стизати, одредити и колико ће се дневно прерађивати нафте. Рафинерија може да преради више од 8.000 тона дневно. Али, кажем, вероватно ће се пазити на то да има континуирану прераду, да не остане без нафте, а на пример продуже нам лиценцу, а нафта још није стигла”, објашњава Путниковићева.

Поручује да ће се сигурно правити рачуница како да то буде најисплативије.

“Са друге стране, добро је што ће почети дизел да се у већим количинама производи, јер је дизел оно гориво које не може довољно да се увезе. То смо већ чули више пута од наших званичника и од представника НИС-а”, додаје Путниковићева.

Докле су стигли преговори о куповини НИС-а

На питање да ли су преговори о куповини НИС-а у довољно подмаклој фази да би ОФАК продужио лиценцу, Путниковићева сматра да јесу.

“Оно што сам ја незванично чула да су се представници МОЛ-а налазили са неким партнерима Нафтне индустрије Србије и да се ту преговара не само у глобалу о акцијама, него и како ће убудуће радити поједини делови. Једноставно, да су људи из МОЛ-а заправо хтели да сагледају целокупну ситуацију у компанији, да виде шта их очекује у будућности и то је оно што је, верујемо, озбиљност на коју ће рачунати и ОФАК”, наводи Путниковићева.

Указује да смо чули најаву да би било лепо да Србија купи 5 одсто власништва у НИС-у.

“Заправо је за будућност НИС-а кључно шта ОФАК каже и како ОФАК буде задовољан преговорима Руса и у овом случају Мађара. А да ли ће у те преговоре, у те детаље, бити укључена и Србија, ми то званично не знамо”, додаје Путниковићева.

Да ли се међудржавни уговор са Мађарском односи само на нафту

Говорећи о томе на шта би међудржавни уговор са Мађарском могао да се односи, Путниковићева каже да не мора да значи да се односи само на нафту.

“Знамо да су Мађари заинтересовани да се настави и сарадња што се тиче транзита гаса. Показали су пре неку годину интересовање и за ЕПС. Ја се надам да у том пакету неће бити никако продаја акција ЕПС-а. Имали смо прилику да чујемо у неколико наврата да су званичници рекли неће се продавати ЕПС. Ја мислим да би то била велика грешка ако се рачуна и на то”, додаје Путниковићева.

Указује да када причамо о том међудржавном уговору заиста треба на прави начин сагледати и плусеве и минусе “да нам се не деси кроз пет, десет или петнаест година да кажемо да ово нисмо добро проценили”.

Ипак, напомиње да је кључно да тај међудржавни уговор обухвати и гаранције да ће Рафинерија у Панчеву да ради и када дође нови власник.

“То је кључно, јер нама је јако битно да Рафинерија у Панчеву настави да ради. Једноставно, то је производња. Производња деривата је заправо оно што доноси највећи профит. Рафинерија ће имати рафинеријску маржу, снабдеваће тржиште не само бензином, дизелом, керозином, већ и многим другим дериватима које требају српској привреди. Тако да, мислим да је кључно да се инсистира на томе да се не доведе у питање будући рад Рафинерије и да се чак можда прецизира да наставе са њеном модернизацијом да би ишла у корак са захтевима, јер знамо да су еколошки стандарди у Европи најстрожи по питању нафтних деривата”, поручује Путниковићева.

Додаје да је битно да Рафинерија у Панчеву ради, да се изграде додатна складишта, као и да се направи нафтовод до Мађарске.

“Помињало се и да се гради продуктовод и ка Мађарској и ка Румунији. За Рафинерију би значио могућност извоза. Е сад, неки кажу то би могло да значи и да из Мађарске стигну готови деривати. МОЛ нема своју рафинерију у Румунији, тако да ја верујем да је примарно заправо да се гради нафтовод. Већ је био расписан тендер. Значи, у ту причу се већ кренуло. И то је битно због тога што не треба нама нафтовод ка Мађарској ако Рафинерија не буде радила”, наглашава Путниковић.

Хоће ли Србија имати неки вид контроле над будућношћу НИС-а

На питање да ли би међународни уговор са Мађарском могао да Србији да неки вид контроле над будућношћу НИС-а, Путниковићева каже да је то питање политичких преговора.

“Људи који се баве том граном привреде кажу да на ових наших непуних 30 одсто акција, 5 одсто не значи да ћемо добити контролу. И сви помињу ону чувену златну акцију. Значи, Мађарска би морала, ако је већ пријатељска земља и хоће убудуће да сарађује са Србијом, да тај знак пријатељства буде да она, без обзира да ли ми имамо 30 одсто или 51 одсто, она Србији да могућност да заиста учествује у планирању свих активности везаних за НИС. Верујем да су се и људи из власти сетили да су неке прилике пропустили можда, где су могли са НИС-ом да преговарају на други начин”, поручује Путниковићева.

У будућности ми морамо направити "такву позицију да НИС не зависи од тога ни каква ће бити будућа политика МОЛ-а, ни ко ће бити на власти у самој Мађарској", закључује Путниковићева.