Ђедовић Хандановић са делегацијом Светске банке о пројектима у енергетском сектору

Ђедовић Хандановић је навела да приоритети за даљи развој енергетског сектора остају диверсификација извора и рута снабдевања енергентима и јачање енергетске сигурности уз нове капацитета обновљивих извора енергије у државном власништву.

"Пре две године смо започели диверсификацију гасног сектора изградњом гасне интерконекције Србија-Бугарска, преко које се снабдевамо гасом из Азербејџана, а имамо и приступ гасоводима ТАП и ТАНАП. Тренутно припремамо техничку документацију за гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом, односно настављамо да радимо на ширењу могућности за снабдевања енергентима наше земље из различитих праваца. Завршавамо и раздвајање у гасном сектору, што је део Реформске агенде коју спроводимо на путу ка Европској унији“, рекла је она.

Министарка је поручила да је усвојен просторни план за гасну интеркенекцију Србија-Северна Македонија, као и да је у оквиру техничке помоћи Инвестиционог оквира за Западни Балкан урађена Студија изводљивости са анализом исплативости и Студија о процени утицаја на животну средину за гасни интерконектор на територији Републике Србије и Републике Северне Македоније.

Иградњом овог гасовода омогућиће се даље повезивање са Јужним гасним коридором, као и пренос гаса од Грчке, преко Северне Македоније до Србије и даље ка Европи. Гасна интерконекција Србија-Румунија за коју је потписан Меморандум о разумевању између ресорних министарстава је у фази припреме техничке документације.

“Очекивани завршетак оба ова гасовода је у наредне две године“, навела је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима у последње две године на мрежу је додато 426 мегавата капацитета у државном власништву, отворени су нови термо блок, први ветропарк и соларна електрана у Костолцу у оквиру Електропривреде Србије.

“Припремамо и један од највећих пројеката обновљивих извора енергије у Европи, соларне електране од једног гигавата, са батеријским складиштем од 200 мегавата који има шири значај за нас јер ће донети више сигурности и зелене енергије у државном власништву, смањити емисије штетних гасова и имаће додатни значај када крене са применом ЦБАМ-а (Механизам прекограничног усклађивања (цене) угљеника), као и за озелењавање портфолиа Електропривреде Србије, за који очекујемо и подршку МИГЕ (Мултилатералне агенције за гаранције инвестиција), која је део Светске банке“, рекла је она.

Чарлс Кормије, регионални директор Светске банке за инфраструктуру за Европу и Централну Азију похвалио је реформе које је спровела Србија у енергетском сектору, као и спремност за спајање са ЕУ тржиштем електричне енергије.

“Ради смо да наставимо дијалог о финансирању капиталних пројеката и реформи које спроводите кроз које осигуравате већу енергетску сигурност, за шта имамо развијене различите инструменте подршке“, рекао је он