Некажњени монополисти

У Србији има услова за развој конкуренције, тврде у Министарству трговине. Тржишна конкуренција је неопходна да би потрошачи добили јефтинији производ, под повољнијим условима.

Код нас није забрањено да неко буде монополиста, али не сме да злоупотребљава тај положај. Држава док није донет нови закона то није могла да спречава.

Комисија за заштиту конкуренције најмање пажње посветила је монополским и картелским злоупотребама које чине 11 одсто пријава. Највише пријава било је због концентрације капитала.

"Од 2005. године кад је претходни закон почео да се примењује до данас имамо осам одлука пред Комисијом, којим је утврђено постојање картелских споразума, а из разноразних разлога до сада немамо ни једну санкцију која је раније требало да буде изречена у прекршајном поступку", рекао је адвокат Слободан Кремењак.

Већа овлашћења Комисије за заштиту конкуренције  

У новембру је донет нови, много строжи закон, који даје већа овлашћења Комисији, а казне за фирме могу бити и 10 одсто годишње зараде. Међутим, Комисија за заштиту конкуренције, нема председника.

Министар трговине и туризма Слободан Милосављевић каже да је било и процесних пропуста у раду Kомисије.

"Врховни суд практично ни једну одлуку Комисије није потврдио. Ја верујем да се то више неће дeшавати и да ће и Комисија бити и компетентнија и квалификованија и храбрија да стане на браник и одбрани фер тржишну утакмицу у нашој земљи", рекао је Милосављевић.

Борис Беговић из Центра за либерално демократске студије каже да се постојећа тела боре са веома великим проблемима.

"Део тих проблема произилази из законских решења. Чини ми се да ту има још веома пуно посла", каже Беговић.

Какви су досадашњи резултати и планови Комисије за заштиту конкурентности у овој години, нисмо сазнали, јер скупу који је организовао Центар за либерално демократске студије није присуствовао нико из те Комисије.