Дванаест жигосаних светске кризе

Упознајте банкаре и брокере одговорне за највећи финансијску кризу од 30-их година и званичнике који су им то допустили. Тако амерички магазин "Ролинг Стоун" почиње текст у коме наводи имена особа одговорних за кризу, које је назвао "дванаест жигосаних".

Први на листи је дугогодишњи шеф америчких Федералних резерви Алан Гринспен, кога је аутор текста означава као "оног ко је кризу омогућио" због ниских каматних стопа ФЕД-а.

Као најгори потез бившег шефа америчке централне банке, магазин наводи то што је Гринспен либералне финансијске инструменте назвао "изузетно корисним". Сада признаје да је у финансијском сектору била потреба строжа контрола.

Именом "пионир" амерички магазин назвао је бившег првог човека "Сити групе" Санди Вејла. Челник једне од највећих америчких банака познат је по томе што је створио "сувише значајну банку да би пропала", а одговоран је и за пораст хипотекарних кредита. Недавно је "Ситигруп" добила помоћ пореских обвезника у вредности од око 45 милијарди долара.

"Идеолог" Фил Грем био је председавајући у Комитету за банкарски сектор америчког Сената од 1995. до 2000. године. Играо је пресудну улогу у укидању Глас-Стигеловог закона, што је довело до појаве тзв. мегабанака.

Глас-Стигеловим законом, који је био уведен после финансијске кризе 30-их година, држава је имала строжу контролу над радом банака. Контрола државе је олабављена 1980. године, када је менаџерима дата већа слобода у управљању, а закон је потпуно укинут за време Грема, када је банкама омогућено да постану власници других финансијских институција.

"Пироман" Јо Касанао, који је био шеф осигуравајуће компаније АИГ од 2001. до 2008. године, у августу 2007. године саопштио је инвеститорима да се на његовим финансијским инструментима не може изгубити ниједан долар. Губитак је, само у том кварталу, износио 352 милиона долара, наводи "Ролинг Стоун".

Роберт Рубин био је министар финансија у периоду од 1995. до 1999. године. Противио се строжој контроли банака и борио се за потпуно укидање Глас-Стигеловог закона, што је омогућило стварање гигантских банака, попут "Сити групе".

Његов најгори потез био је то што је тражио од Министарства финансија да изврши притисак на владину агенцију да одложи умањивање вредности некадашњег гиганта "Енрона", који је касније банкротирао, а који је био дужник "Сити групе".

Џими Кејн је био генерални директор једне од највећих инвестиционих банака на свету "Бер Стернс" пуних 15 година. Магазин га оптужује да је на одмору играо карте и наводно конзумирао марихуану док је банка ишла ка банкротству. Продао је своје акције у тој финансијској институцији, пре него што је банка продата "Џи-Пи Моргану".

Кристофер Кокс био је на челу владине комисије за контролу финансијког трижишта. Његов "грех" је што је препустио тржишту да функционише само, чекајући превише дуго да поврати регулацију, уз каснији изговор да то није његова кривица.

"Предатор" Ангело Мозило, бивши шеф "Кантривајд фајненшела", познат је као највећи "снабдевач" становништва сумњивим хипотекарним кредитима, без претходне провере ризика приликом одобравања. Његов најгори потез био је тај што је у оквиру програма, којег је часопис иронично назвао "Пријатељи Ангела", дао повољне кредите сенаторима Џону Доду и Кенту Конраду.

Челник "Мерил Линча" Џон Тејн прикрио је "рупу" од 15 милијарди долара у пословним књигама те компаније. Магазин наводи да је отишао на скијање непосредно пре него што су губици објављени, а најгори потез био је предлог компанији да му исплати бонус од 10 милиона долара.

Бивши шеф "Голдман Сакса" и министар финансија, "маестро" Хенри Полсон залагао се за укидање рестрикција за кредите банака као што је "Голдман Сакс", а касније је уговорио помоћ државе тој компанији. Недавно је изјавио да не мисли како су око главних питања донесене погрешне одлуке, наводи "Ролинг Стоун".

Дик Фолд, генерални директор "Леман Брадерса" до 2008. године, одговоран је за највеће банкротство у америчкој историји, зарадивши у тој години 22 милиона долара. Покушао је да заобиђе судски процес тако што своју кућу на Флориди вредну 13 милиона долара продао супрузи за 100 долара. Изјавио је да се "грозно осећа због 'Леман Брадерса', али инсистира да је менаџмент поступао паметно и на одговарајући начин".

Шеф "Бенк оф Америка" Кен Луис створио је "превелику компанију да би пропала", купивши "Флит", МНБА, "Кантривајд" и "Мерил линч", a нарочито, не увидевши "рупу" "Мерил линча" од 15 милијарди долара.