уторак, 30.09.2025, 22:45 -> 23:43
Извор: РТС
Таковска 10: Србија у маказама Путина и Трампа
Од јануара до сада Србија је успешно одлагала америчке санкције НИС-у, да би последњих дана као коначан датум за ступање санкција на снагу био одређен 8. октобар. И док се Влада Србије и даље нада новом одлагању намеће се питање да ли ће се висока светска политика директно одразити на енергетску безбедност Србије и њених грађана. Саговорници Таковске 10 верују да Србија није у незавидном положају, али да убудуће мора више да лобира за своје интересе.
Још нисмо чули да одлагања санкција НИС-у више нема, поручује Јелица Путниковић из Енергије Балкана.
Она је у емисји Таковска 10 подсетила да још немамо званичан папир из Вашингтона, и да верује да се још преговара.
"Колико год се Србија труди да избоксују дугорочније одлагае санкција, ми смо ту колатерална штета. Мислим да још има шансе да дође до одлагања" каже Путниковић.
Сматра да НИС није требао да се продаје, али сматра да та продаја и није била из економских разлога.
"Нису Руси дошли у НИС да би зарадили без обзира на наше изворе. НИС јесте продат испод цене, али он је тада био у дубиози и био је партијска прћија. Ми сада не смемо да се замеримо Русима управо због испорука гаса. Ми Русима не можемо да кажемо да национализујемо НИС управо због испорука гаса. Ми још мемамо нови споразум о испорукама гаса, Азербејџан нема довољно гаса за испоруку ни нама ни Европи, немамо још гасовод од Грчке до Северне Македоније и даље према Србији. Ми смо закаснили да нешто конкретизујемо и за нафтни и гасни сектор", каже Путниковић.
Када је реч о позицијама других земаља пре свега Мађарске, каже да су они и повећали испоруке руског гаса, а Орбан је рекао Трампу да неће одустати од њега.
"Мађари тврде да је немогуће да се другим токовима допреми довољна количина гаса, па и нафте. Сама прича Европе да неће више користити руски гас још не стоји. Пре рата је користила 42 одсто, а сада је на око 20 одсто што је и даље доста. Знамо за танкере који путују, али ми не знамо одакле тај гас долази у Европу", истиче.
Каже да за ову зиму имамо енергената јер смо правили залихе, али за убудуће морамо знатно шире да гледамо и да јасно поставимо стратегију у ком правцу се иде.
"Најгори сценарио за НИС је да банкротира, а најбољи да се санкције испролонгирају до решеа на релацији Москва-Вашингтон", истакла је Јелица Путниковић.
Вук Велебит из Пупин иницијативе каже да се питање санкција НИС-у нашој јавности представља као колатерлна штета, али и да грађани морају да знају да је НИС 2008. године продат Русима и то испод цене супротно националним интересама.
"И зато Србија треба да реши власништво НИС-а у своју корист. Није циљ да се један партнер замени другим већ да имамо контролу над НИС-ом. И то је пут ка нашој енергетској независности", сматра Велебит.
Када је реч о наклоности српског народа према Трампу или Путину, каже да ми треба пре свега као држава да гледа своје интересе и да се определи којем свету желимо да припада.
"Мислим да треба да сарађујемо и са Истоком и са Западом, али да ако говоримо о бољитку грађана да је наш интерес да више сарађујемо са Западом. Руси контролом НИС-а имају значајан утицај на Србију. Ми не знамо какви су преговори били и зашто су одбили све наше понуде. Зато је важно да чујемо од предствника власти како су ти преговори текли", каже Велебит.
Истиче да имамо велику прилику да редефинишемо односе са САД-ом, и да треба да јачамо своју позицију у Вашингтону, да не би долазили у позицију у каквима смо били.
Да Србија треба пре свега да гледа своје интересе сматра и Душан Илић из Института за европске студије.
"Ми треба да лобирамо и у Вашингтону и у Москви, како би дошли до неке излазне стратегије коју тренутно бојим се немамо. Ми из ове позиције више чекамо на расплет на светској сцени, него што активно учествујемо и лобирамо за наше интересе", каже Илић и додаје да је тешко говорити о братству у политици, али да се мора урачунати и расположење грађана.
Реторика Трампа, однос према Путину и рату у Украјини
Пре само месец и по дана чинило се да су односи САД и Русије кренули нагло набоље, сусретом председника Трампа и Путина на Аљасци.
Само неколико недеља касније амерички председник изразио је разочарење у свог руског пандана тврдећи да се не држи договора.
Последњих дана чини се да је реторика две стране на најнижој тачки од како је Трамп у јануару започео други мандат у Белој кући.
"Ако познајете личност председника САД ово је прилично очекивано, јер је Трамп и пре него што је ушао у Белу кућу најављивао брзо окончае рата у Украјини, Он је и показао добру вољу сусретом на Аљасци, али се руска страна није показала кооперативном због чега је променио реторику. Трампов приступ је што брже постизање дилова неконвеционалним методама. У америчкој спољној политици то је велики заокрет, а сада видимо да све више лидера користи тај трансакциони приступ, а не неку стратегију", рекао је у емисији Таковска 10 Вук Велебит из Пупин иницијативе.
Душан Илић из Института за европске студије каже да нико не одлучује о свему.
"Трамп је у политику ушао из бизниса, и он се тако понаша. Ја ово видим као неку врсту Трамповог маневра, али сама одлука да крене на пут решавања конфликта показује његову опредељеност. Руска страна са друге стране, која се осећа изиграном од западних партнера у више наврата, сада тражи гранције и жели дуготрајно решење, а не неко привремено. Ми ни не знамо да ли је и какавог договора било између Путина и Трампа, али поред САД-а овде се питају и руска али и посредно кинеска страна", сматра Илић.
Ситуација на фронту
Последих недеља нема значајнијих помераа на фронту у сукобима у Украјини каже впјни аналитичар Владе Радуловић, али ако би посматрали у дужем периоду види се да руске снаге напредују.
"Борбе су се интезивирале у Доњецкој области и код Крупљанска, отварало се и питање Запорожја, али тренутно нема већих одступања. Што се тиче мобилизације нових руских војника које је потписао Путин, они ће се махом тражити из уралске области. Недостаје ресурса и у људству и у средствима ратне технике. Ресурси јесу на руској страни, али то не значи да јој они не недостају. У много незавиднијем положају се налази Украјина, и то се види чим касни нека одлука Конгреса и стопира достава оружја", објашњава Радуловић.
Наглашава да чак и ако би Кијеву биле испоручене ракете "томахавк" питање је да ли Украјинци имају системе и људство који може да их опслужује.
"Питање је и како би руска страна реаговала на то, јер 'томахавк' ракете су нешто друго. Имали би могућност да дејствују по дубини руске територије, и нисам сигуран да би Москва на то реаговала ноншалантно", истиче Радуловић.
Коментари