Тешко до новца за отплату дугова

Економиста Млађен Ковачевић оценио је да је Србија још далеко од економске стабилности и да прети опасност да земља западне у велике тешкоће због немогућности да прикупи довољно новца да отплати доспеле дугове.

"Чак ако се дефицит текућег рачуна платног биланса смањи 25 одсто, он ће износити око седам милијарди долара. Када се томе додају и потребе сервисирања доспелих дуговања Србија би морала да обезбеди око 14,7 милијарди долара, или око 11,1 милијарди евра", рекао је Ковачевић Танјугу.

Додао је да постоје шансе да се Србија задужи и код других земаља - Русије и Кине - које још располажу високим девизним резервама, али је оценио да ни то неће бити довољне суме, али ни јефтини кредити, јер ће их пратити високе камате.

Навео је да ће Србији бити тешко да се задужи и због тога што има низак кредитни рејтинг, а и отежани су услови задуживања у иностранству, јер се верује да ће криза трајати неколико година.

Ковачевић је рекао да је Србија постала "дрогерски зависна од страног капитала", на шта указује и то да смо се само прошле године задужили за близу осам милијарди долара.

Према његовим речима, и приватни дуг предузећа и банака растао је брзо, па се тако у последњих осам година повећао са две на 20 милијарди долара.

"Залагао сам се да имамо контролу задуживања и да предузеће кад се задужује улаже у опрему, куповину знања и увозног репродукционог материјала, а не да се задужи и прода на домаћем тржишту те девизе и да тиме плаћа струју и ангажовање радне снаге", казао је Ковачевић.

Истакао је и да је наша земља далеко од економске стабилности на шта указује и смањена индустријска приозводња за више од 20 одсто, а врло је вероватно да је производња услуга још већа, иако за сада још постоји званична статистика.

"Извоз и увоз су пали за једну трећину, инфлација износи 5,8 одсто, тако да има много разлога који указују на то да смо далеко од макроекономске стабилности", рекао је он.

Ковачевић је на крају поставио и питање ефеката задуживања.

"Ако је Србија од 1. јануара 2001. до краја 2008. године користила 27,38 милијарди долара дугорочних и средњорочних кредита и 3,41 милијарду долара краткороввних кредита и ако се и, поред тога, нашла у овако тешкој ситуацији, поставља се питање да ли ће узимање нових кредита и одлагање враћања дугова у дугом року донети више штете него користи", рекао је Ковачевић.

Подсетио је да је врло мали део до сада узетих страних кредита био употребљен у ширење извозно оријентисаних капацитета у производњи и услугама, развој инфраструктуре, па је врло вероватно, да ће у условима тешке економске кризе тако бити и са коришћењем нових страних кредита.