Злато на историјском максимуму, Србија увећава резерве - под нашом земљом још 700 до 800 тона

Интересовање за инвестиционим златом у Србији бележи константан раст, а у последњој деценији цена је утростручена. Само у првој половини ове године продаја тог племенитог метала је за четвртину већа него у истом периоду прошле године.

Пре три године НБС је имала 38,5 тона злата вредних две милијарде и 100 милиона евра, а сада 51,5 тона злата које вреди 5,2 милијарде евра.

Георги Христов, директор "Тавекс злато и сребро", истиче да је реч о политици која се води не само у Србији, свуда у свету.

"Тренутно је неки период који се зове дедоларизација. У суштини да већи део централних банака мења доларе као основни актив у којем је чувала своје уштеђевине и државне уштеђевине, наравно, са инвестиционог злата, тако да тренутно у много више држава инвестиционо злато је актива број један", истиче Христов.

Објашњава да то значи да Србија процењује да је много сигурније да се активе чувају у инвестиционом злату него у еврима, доларима, папирном новцу и било шта остало.

Заштита капитала

Злато се одувек сматрало луксузом, али се све више препознаје као начин заштите капитала. Глобална потражња за златом је у порасту од 2014. године, а посебно од почетка рата у Украјини.

Директор "Тавекс злато и сребро" објашњава да је тренутна несигурна ситуација допринела да је тренутно цена око 3.700 долара.

"Мислим да то је само почетак раста цена коју очекујемо. С друге стране, смањивање каматне стопе у САД, исто доприноси озбиљно расту цене злата", каже Христов.

НБС има право прече куповине злата од компаније Зиђин Копер. Према подацима Министарства рударства и енергетике од 2021. до 2024. године, у рудницима у Бору, Мајданпеку и на локалитету Чукару Пеки произведено је 27,6 тона злата у концентрату.

Резерве злата

Процене о резервама злата у Србији у руди су негде између 700 - 800 тона са могућношћу увећања тих резерви зато што су многи пројекти на експлоатацији злата у току и различите су процене колико ће будућа лежишта да садрже злата, процена је геолог и генерални секретар Савеза инжењера, рудара и геолога Србије Предрага Мијатовића.

"У зависности од примене неке од технологија откопавања и прераде те руде, може се очекивати да се између 50 и 60 одсто тог злата екстрахује и претопи у полуге", каже Мијатовић.

То значи да би, појашњава геолог, ако су процене неких 700, 800 тона, око 400 тона злата могло да се добије у полугама, али то у временском периоду наредних чак и 50 година.

Према Уставу Србије и Закону о рударству и геолошким истраживањима, све минералне сировине су у државној својини.

Србија даје право привредним друштвима да врше истраживање и експлоатацију на основу издатих дозвола.

Компаније које обављају експлоатацију имају право коришћења минералних сировина, али су у обавези да држави плаћају рудну ренту за металичне сировине која износи пет одсто нето прихода, као и порезе и таксе.