Фиксни или пливајући курс

Последњих дана курс евра се смирио, па су осцилације минималне у поређењу са онима које смо имали од почетка децембра до краја фебруара. Ипак, пређена је магична граница од 100 динара за евро.

За разлику од Србије која се определила за пливајући курс, у Хрватској се курс не мења 17 година. Вредност куне најпре је била утврђена према немачкој марки, а потом према евру.

Осим у Хрватској, од земаља у окружењу, курс је фиксан у Македонији, Босни и Херцеговини и Бугарској.

И пре кризе и у кризи грађани Хрватске имају једну муку мање него ми - њихова валута - куна вреди исто. Фиксни курс брани Хрватска народна банка и то захваљујући великом девизном приливу.

Хрватска, за разлику од Србије, сваке године рачуна на девизе од туризма, који је у прошлој, кризној, години, био седам милијарди евра. Притом, од Србије више извози и мање увози, што је основа за одржање фиксног курса.

"Доста хрватских грађана је дигло кредите. Сви кредити имају девизну клаузолу. Било које мењање и промена курса куне према евру би изазвало потресе у Хрватској. То је један од разлога зашто морамо да одржавамо стабилност, а други разлог је што је питање развоја Хрватске у ових 10 година било везано за увоз", рекао је амбасадор Хрватске у Србији, Жељко Купрешак.

Током кризе многе земље, пре свега, балтичке, опекле су се због фиксног курса јер су потрошиле много девизних резерви да би га одбраниле. У Хрватској то није био случај.

"Каже се да мале земље не могу да имају своју стабилну валуту и да на тај начин не могу никако да стабилизују своју економију", истакао је Ратко Божовић, заменик уредника Портала Bussines.hr.

Инфлација мања, зараде веће 

У Србији, ипак, сматрају да сада не можемо да променимо курс.

"Нама се не исплати да увеземо фиксни девизни курс јер ћемо имати мању могућност да монетарном политиком утичемо на домаће цене и мању могућност да помогнемо привредни циклус", рекао је вицегувернер НБС Бојан Марковић.

Српске привреднике и грађане, додуше, не занимају објашњења који је курс бољи, већ кажу да је реално да евро осцилира пет одсто годишње, а не да се за толико промени у неколико дана.

"Потребно је да избегнемо такве турбуленције благовременим интервенцијама које су превентивне, а не последичне", Милош Бугарин председник ПКС.

У Хрватској је инфлација три пута мања него у Србији, а зараде су дупло веће, у просеку око 730 евра. Ипак, привредни пад прошле године био је већи од нашег, и њихова Влада има муке са пуњењем буџета и реформом јавних предузећа.