Радници напуштају "Фијат"

Последње недеље марта, предузеће Фијат аутомобили прекида производњу у Крагујевцу, како би се фабрика реструктурирала уочи почетка производње нових модела.

Од 1.000 радника, који су од 1. фебруара прешли у компанију "Фијат аутомобили Србија", 19 је одлучило да је напусти и врати се у матично предузеће фабрику "Застава аутомобили".

Још 40 радника најављује да ће до краја овог месеца учинити исто. Иако су прошли све тестове и провере психо-физичких способности, жале се да им је посао у италијанској компанији тежак и другачији од онога што су радили. О томе у "Фијату" не желе да говоре.

Аутомеханичар Томислав Ивановић после само два месеца проведених у "Фијат аутомобилима" одлучио је да се врати у матично предузеће. Има 53 године и три деценије радног стажа. Темпо "Фијата" није могао да издржи.

 "Почеле су претње и разне приче - ко иде на боловање, "Фијат" ће да раскине уговор са њим, биће технолошки вишак, а ја морам да идем на контроле", објаснио је своју одлуку Ивановић.

И остали радници који су напустили компанију жале се да због година и за њих потпуно нове технологије нису могли да испуне захтеве послодаваца.

Председник синдиката "Застава аутомобила" сматра да су радници преоптерећени.

"Не може нико да издржи темпо да ради по 12 и 15 сати, да ради суботом и недељом и да нема никакве паузе и одморе" рекао је Зоран Михајловић, председник Синдиката "Застава аутомобили" и додао да је за нормалан физички рад потребан одмор као што и у Закону стоји.

За стручњаке оваква одлука радника није изненађење, подсећају да се стандарди и захтеви послодаваца у Европској унији разликују од оних у Србији.

"Не треба заборавити да су то људи који су се одвикли од нормалне радне средине и нормалних радних задатака и да су далеко од савремене технологије и савремених стандарда", објаснио је професор Момчило Стојковић, социолог рада.

Због тога,  а и због њихових година, радници тешко могу да одговоре на захтеве послодаваца, каже Стојковић.

 За раднике "Фијат аутомобила" 1. априла истиче двомесечни пробни рад. Они тада заснивају стални радни однос у италијанској компанији и за њих ће то бити нови почетак. Брине их непостојање колективног уговора којим би била прецизирана њихова права.

Зато им повратак у матичну фирму улива сигурност. И даље ће примати зараде из републичког буџета, а из "Заставе" ће одлазити уз обавезни социјални програм.