Кад пуцају топови, експлодира цена нафте – колико ће нови сукоб на Блиском истоку да подигне вредност "црног злата"

У редовној војној вежби иранске војске симулирано је затварање Ормуског мореуза, који на географској мапи света повезује Персијски залив са Индијским океаном. На глобалној мапи производњача нафте, овим теснацом прође четвртина светске производње.

Истим тим мореузом прође и петина глобалне производње гаса. Преко ове енергетске артерије теку нафта и гас из Ирана, Ирака, Кувајта, Бахреина, Саудијске Арабије, Катара и Уједињених Арапских Емирата.

Од када је прошле недеље почео рат између Израила и Ирана, Иран прети: Заиста ћемо затворити Ормуски мореуз.

Генерални секретар Српског комитета Светског савеза за енергетику Милош Бањац рекао је да, будући да је мореуз веома близу иранске обале, то представља значајну опасност.

"Ако Иран хоће да затвори мореуз, то је лака мета за војску, лака мета за Иран, за сваки транспорт нафте. И у том смислу представља значајну опасност", истакао је Бањац.

Давор Штерн, некадашњи министар енергетике у Влади Републике Хрватске, истиче да је Ормуски залив јако значајан.

"Широк је 30 километара, међутим, његова пловна ширина за велике танкере је само око три километра. Тако да се он врло лако може зауставити и затворити потапањем једног или два брода и да се заустави пловидба. То је велика вероватноћа да нико више неће пробати да прође по нафту", рекао је Штерн.

Професор Факултета за безбедност Петар Станојевић наводи да се Иран годинама спрема да затвори Ормуски мореуз.

"Први пут је претио, чини ми се, 2010. или 2011. године да затвори, али је веома велико питање да ли би то икада урадили јер би то било и пуцање у ногу иранској економији. Зато што она живи добрим делом од нафте, она извози неких милион и по до два милиона барела на дан. То им је озбиљан приход", истакао је Станојевић.

Иако је много пута претио, Иран до сада никада није затворио Ормуски мореуз. Чак и у танкерском рату Ирана и Ирака 80-их, када је бомбардовано 239 нафтних танкера. Испоруке нафте нису стале.

Шта би се десило ако би се Ормуски мореуз затворио

Штерн је подсетио да мореуз никада није био потпуно затворен, али да јесте било периода када је пловидба бродова била неизвесна. Истиче да, ако би дошло до затварања или потешкоћа у пловидби, могло би да дође до великих промена у цени нафте.

Ако би ипак Иран затворио Ормуз, поставља се питање да ли би нафта из Персијског залива могла да нађе други пут. Лондонски економист пише да би у том случају само Саудијска Арабија преко свог нафтовода Исток-Запад могла да преусмери нафту, али само четвртину. Свега пет, од укупно 20 милиона барела, толико кроз Ормус прође нафте дневно.

Станојевић истиче да би у случају тражења алтернативе, цена нафте могла и да се удвостручи.

Колико Србија производи, а колико увози нафте

Србија на домаћем тржишту производи само једну петину неопходне нафте. Чак четири петине уноси. Ипак, наша земља из Ирана не уноси ни барел нафте.

Професор на Факултету за безбедност подсећа да се некада увозила и либијска, сиријска, али и иранска нафта.

Али ако би се цена нафте на глобалном тржишту удвостручила, иако би барел уместо нешто мало више од 75 долара дошао до 150, поставља се питање да ли би последице затварања Ормуса стигле и на наше бензинске пумпе.

Давор Штерн истиче да би све земље биле угрожене, па и Ирак и Иран који су највећи извозници из тог подручја.

Примери на Блиском истоку и у Украјини

Како геополитичке тензије утичу на цену нафте, видело се када је почео рат у Украјини, али и када је почео сукоб у Појасу Газе, крајем 2023. и почетком 2024. Године када су Хути нападали бродове у Црвеном мору, као одговор на напад на Палестинце у појасу Газе.

Милош Бањац подсећа да су Хути покушали да прекину један од токова нафте.

"Имали су жесток одговор Америке, зато што Америка хоће да контролише потпуно светско тржиште нафте. Било је ту неких оштећења појединих бродова, али је тај пролаз био сувише драгоцен и цела светска јавност се окренула против тога, јер сви су жељни те нафте и Хути су морали да се повуку", рекао је Бањац.

Станојевић сматра да је тренутно озбиљнија ситуација, јер се помиње блокада морезуа, а не гађање танкера.

Приликом последњег сукоба Израела и Ирана гађана су и енергетска постројења. Прво су Израелци погодили велико гасно поље Јужни Фарс, које Иран дели са Катаром и иранску рафинерију у Абадану. Онда је Иран погодио рафинерију у израелском граду Хаифа. У петак, 13. јуна, цена нафте је одмах скочила за осам одсто. Од почетка недеље цена нафте се смирује. За сада нема прекида нафтних токова.

Петар Станојевић не верује да ће цена нафте у наредном ићи испод 60 долара.

"Држаће се на неком доњем прагу, а колико ће ићи на горе, то је доста тешко прогнозирати. Прве прогнозе су да се овај сукоб можда неће ширити и продубљивати и да нафта неће ићи преко 80 долара", рекао је Станојевић.

Нафтни рат у бројкама

"Драма рата замењена је драмом нафте", писао је Јакшић у данима првог великог светског нафтног шока. Тада је почео арапско-израелски рат. 

Данас звучи готово невероватно, али 1973. Године барел нафте са Блиског истока коштао је свега 2,5 тадашњих долара. Следеће, 1974. године осам,  1975. више од 12 долара, 1979. 15 долара, а 1980. године 32. Данас, када се нафта поново користи као оружје, барел кошта више од 75 долара.

Штерн наводи да је је у том периоду нафта почела да се користи као оружје, али тада је објављен ембарго свих арапских земаља произвођача нафте на све западне земље које сарађују и штите Израела.

"То је почетак енергетског рата у историји. Највећи скок у историји цена нафте је био крајем 1998. Године, тада је нафта поскупела на 140 долара по барелу. Исто у очекивању неког великог сукоба, али до њега није дошло", подсетио је Штерн.

Петролеј и топови, тако је гласио наслов у Београдској борби у јуну 1981. након што је свет пролазио кроз други велики нафтни шок, због рата Ирана и Ирака, ако се данас погледа светска карта произвођача нафте на чак две трећине те карте грме топови.

Трећина нафте производи се у Америци и Канади, друга трећина на Блиском истоку, а последња трећина у Русији и бившим земљама Совјетског савеза, а историја нас учи кад год пуцају топови, експлодира цена петролеја.