Жетва пшенице: Рекордни приноси и ниска цена, кога ће најскупље да кошта

Банатски ратари задовољни су изгледом пшенице и, ако их време послужи, кажу да ће имати одличне приносе. Новац од продаје пшенице је, објашњавају, први који долази након јесење и пролећне сетве, због чега ће многи морати да продају ако не сав, онда бар део рода. Проблем је, међутим, што тренутна цена хлебног зрна не покрива трошкове производње.

"Улагања у пшеницу су била око 920 евра по хектару. Пшеница без 24-25 динара не доноси никакву акумулацију, само покрива трошкове, а како сада стоје најаве ту цену нећемо имати. Ове године кредити су закаснили за куповину репроматеријала, па смо се задуживали, тако да ће се пшеница продавати како бисмо се раздужили. Тржиште не обећава, видећемо шта ће бити. Половину рода ћу продати, половину ћу чувати”, каже Милорад Клинцов, пољопривредник из Српске Црње.

Чување пшенице кошта. То повећава трошкове ратарима, али и носи велики ризик.

"Тешко да се пшеница може чувати, јер је новац свима потребан. И ако се сачува, то је врло мала количина. Немам смештајни простор, а до сада сам лоше прошао када сам давао пшеницу на чување. Бивши Транспетрол је пропао, остао ми је дужан три и по милиона динара, до данас нисам добио ни динар. Након две или три године Продукт из Зрењанина је пропао и он ми је остао дужан. Тако да је ризик и чувати”, објашњава Милош Вирџина, пољопривредник из Сутјеске.

Очекује се рекордна жетва хлебног зрна

Стручњаци објашњавају да се, уколико током скидања пшенице не буде прекомерних падавина, у Србији очекује рекордна жетва хлебног зрна. Јесенас је овом културом посејано око 600.000 хектара, а очекивани принос је између 5,5 и 6 тона по хектару, што је знатно изнад дугогодишњег просека у земљи. Укупан род требало да буде између 3,3 и 3,5 милиона тона.

"Прелазне залихе пшенице за нову жетву биће ниже него претходне године, али и даље значајне, око 1.000.000 тона. То покрива приближно 60 одсто домаће потрошње. Ове залихе, у комбинацији с очекиваним рекордним родом, створиће снажан притисак на домаће тржиште, доводећи до нижих цена пшенице. За ратаре, ово може значити смањену зараду због нижих цена, док складиштари могу имати потешкоће с простором за складиштење у јесењем делу, од жетве новог рода кукуруза”, каже Александар Кутлешић из Инфо Тим Логистике.

И у свету рекордан ниво производње

И у свету се процењује да ће производња пшенице у овој сезони достићи рекордни ниво. Америчко министарство пољопривреде предвиђа производњу од 808,5 милиона тона, углавном захваљујући повећаном роду у ЕУ и Индији.

“У ЕУ се очекује пораст од 14 милиона тона у односу на претходну годину, која је била једна од слабијих за европску жетву пшенице. Међутим, Светска организација за храну процењује нешто нижи род, око 800 милиона тона, док Светски савет за житарице предвиђа производњу од 805,5 милиона тона. Разлике у проценама указују на неизвесности, али генерално се очекује снажна глобална жетва”, објашњава Кутлешић.

Цена не берзама у Милану, Паризу, Чикагу, Одеси

Тренутне цене пшенице на светском тржишту варирају у зависности од региона и берзе. У црноморском региону, кључном за српски извоз, цена у луци Констанца је стабилна скоро месец дана и износи 221 долар по тони. У руским црноморским лукама цена је 232 долара по тони, док је у Одеси нешто виша, 234 долара.  

“На берзи у Милану цена пшенице се креће између 265 и 268 евра по тони. У Паризу цене за фјучерсе варирају од 198 евра по тони за испоруку у септембру до 216,5 евра за испоруку у марту. На Чикашкој берзи пшеница се продаје по цени од 199,5 долара по тони, уз скорашње поскупљење због раста цене нафте и веће процењене глобалне потрошње”, наводи.

У Србији се у периоду од 9. до 13. јуна цена пшенице кретала између 21,2 и 22 динара по килограму, без урачунатог ПДВ-а.

“Слаба извозна тражња и добра снабдевеност домаћих прерађивача довели су до пада промета и благог смањења цене”, каже Кутлешић.

Ускоро почиње откуп пшенице за робне резерве

Уочи овогодишње жетве пшенице, ресорно министарство поручује да помно прати тржишну ситуацију и предузима мере како би заштитило интересе домаћих пољопривредника.

“Без обзира на појединачне иступе удружења која имају своје предлоге око цене нове пшенице, важно је напоменути да на тржишту, како у Србији, тако и у свету, цена нове пшенице никада не премашује цену старе. Када се упореде актуелне цене у земљама у окружењу, попут Хрватске, Босне и Херцеговине и Мађарске, јасно је да се оне крећу у сличном распону као и код нас, без значајних одступања”, наводе у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Подсећају да на цену пшенице утичу глобални фактори као што су понуда, потражња и климатски услови и да држава не може директно да одређује цену на тржишту. Ипак, министарство предузима кораке како би помогло домаћим пољопривредницима.

Иницијатива ка Дирекцији за робне резерве

“Покренута је иницијатива ка Дирекцији за робне резерве да, у складу са могућностима буџета, откупи део овогодишњег рода пшенице по стимулативнијој цени. Ова мера има за циљ да се ублажи евентуални притисак на тржиште и обезбеди подршка пољопривредницима. Очекује се да Дирекција за робне резерве изађе са конкретним предлогом цене и количина које ће бити предмет откупа пре почетка жетве”, кажу у ресорном министарству.

Ратари из Средњег Баната, међутим, не очекују много од ове мере.

"Годинама Робне резерве откупљују, али ми никада нисмо успели да будемо део тог програма. Лично никада нисам продао ниједну килу пшенице преко Робних резерви по јачој цени. Ко то продаје не знам, знам само да у ту групу никада нисам упао. Мислим да од тога за обичне паоре нема ништа”, каже Милош Вирџина, пољопривредник из Сутјеске.

"То што држава најављује да би могла да откупи део рода по вишим ценама, то су јако мале количине које до нас произвођача и не стигну да ми можемо да продамо, због процедура која су у откупу”, објашњава Небојша Петканић, пољопривредник из Елемира.

Стручњаци кажу да реалан сценарио за цену хлебног зрна зависи од завршетка жетве на северној хемисфери, где се производи више од 90 одсто светске пшенице, а коначне количине рода биће познате до септембра 2025. Процена је да ће глобална потрошња бити већа 5 одсто у односу на лане и да ће достићи ниво од 809,8 милиона тона.

Кључну улогу играју цене на тржиштима северне Италије и луке Констанца

"За Србију, кључну улогу играју цене на тржиштима северне Италије и луке Констанца, где смо у конкуренцији с Русијом, као највећим извозником и Украјином, која је пети извозник. Позитивно је што је ЕУ 6. јуна укинула повластице за увоз из Украјине, чиме Србија добија на конкурентности због географске близине Италији.

Међутим, тренутно се не очекује пораст цена на светском тржишту због сезонског притиска од велике понуде током жетве. Будуће цене зависиће од коначних процена рода, али и од политичких фактора, попут односа САД и Кине, који могу изазвати нагла кретања цена”, објашњава Александар Кутлешић.

Где Србија највише извози

Највише пшенице, више од 80 одсто укупног извоза, Србија извози у Италију и Румунију. Ова тржишта су већ развијена и стабилна. На другим тржиштима, попут северне Африке и Блиског истока, суочавамо се с јаком конкуренцијом, посебно из Русије и Украјине. Стручњаци упозоравају да је без међудржавних споразума који би побољшали конкурентност, пробој на нова тржишта изазован. Осим тога, у последњих 11 месеци извезено је 173.000 тона брашна, што указује на додатну снагу у прерађивачком сектору.

И из ресорног министарства подсећају да је најбоља и најисплативија цена житарица она која се остварује кроз њихову употребу у производњи и преради. Због тога би стратешки циљ наше пољопривреде требало да буде да сировину претварамо у производе са додатом вредношћу, чиме се остварује већа добит за пољопривреднике и развој целокупног аграра.