Смањена камата, веће марже банака

Народна банка Србије одлучила је да смањи референтну каматну стопу са 15 на 14 одсто јер су тренутно дезинфлаторни фактори много јачи од инфлаторних и ако тај тренд буде настављен, могуће је додатно смањивање основне каматне стопе, рекао је гувернер Радован Јелашић.

"Ако се постојећи тренд настави, и држава не повећава регулисане цене, прави пут ће се  постићи и нижа стопа инфлације и самим тим и нижа референтна каматна стопа", прецизирао је гувернер на конференцији за новинаре.

"Морамо да пратимо и шта се дешава на средњи и дужи рок са приливом страних инвестиција, курсом", истакао је гувернер.

Јелашић подсећа да и Европска централна банка смањује своју референту каматну стопу, али да то не значи да кредити преко ноћи појефтињују, из разлога што се марже банака значајно повећавају.

У овом тренутку инфлаторно делују раст цена нафте на светском тржишту, повећање акциза на нафтне деривате, додатни порез на услуге мобилне телефоније, а дезинфлаторно мере фискалне политике усмерене на смањење јавне потрошње, пад економске активности, нижи раст зарада, замрзавање пензија, инфлаторна очекивања у паду, одлагање поскупљења струје и стабилизација курса.

Према речима гувернера, основни разлози за успоравање инфлације су изостанак раста регулисаних цена који је у прва два месеца пресудно утицао на укупну инфлацију, као и чињеница да су се ефекти слабљења динара на раст цена у највећој мери исцрпели.

Јелашић је уверен да ће то условити да банке смање каматне стопе на динарске кредите, али да је питање колико брзо и у којој мери, истичући да смањење референтне каматне стопе не значи да ће "преко ноћи" да падну камате пошто се марже повећавају.

Гувернер каже да проблем банака није толико у висини каматних стопа, колико у томе да пронађу "квалитетног дужника, који ће моћи да враћа кредит".

Неопходан зајам од милијарду евра

Према проценама Народне банке, раст потрошачких цена у другом тромесечју износиће око два одсто, а годишња инфлација у границама од осам, плус - минус два одсто. Допринос регулисаних цена биће око 0,8 одсто, и то због раста цена лекова, нафтних деривата и комунално стамбених услуга.

Јелашић је рекао да је од почетка године број предузећа у блокади порастао за пет одсто.

Гувернер је упозорио да ће пад економске активности у овој години вероватно бити већи од очекиваних два одсто, ако Србија не повуче зајмове од међународних финансијских институција вредне милијарду евра.

Истакао је да је, према проценама НБС, у првом тромесечју економска активност у Србији у значајном паду, од пет до седам одсто, као и да су основни узроци за то пад домаће и светске тражње, и ликвидности домаће привреде.

Јелашић је навео и да је после знатног повећања девизне штедње почетком фебруара, у марту и априлу повучено око 55 милиона евра, нагласивши да би било добро да се повучених милијарду евра штедње врати у банке, јер би тако били обезбеђена средства за нове кредите привреди.

Гувернер је напоменуо и да је, и поред повлачења девизне штедње и раздуживања предузећа према иностранству, притисак на девизну ликвидност банака био мањи због значајног нето откупа девиза од овлашћених мењача, повећања нето краткорочног задуживања у иностранству у марту, а банке су биле и нето купци девиза од физичких лица.