Зашто бензинске пумпе у Србији не прате пад цена нафте у свету

Цене нафте у свету пале су у односу на претходну недељу. То је последица могућности да ће Организација земаља извозница нафте, или "ОПЕК+", повећати производњу у јулу. Такође, расту залихе сирове нафте у Америци.

Утисак је да у Србији цене горива на пумпама не прате те падове у истом ритму. 

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, рекао је да математика показује нешто друго и да је далек пут цене сирове нафте на некој утоварној луци, изражена у доларима по барелу – до динара по литру бензина на бензинској станици у комшилуку.

То је, како каже, јако дуг пут. "Прво, цена нафте није једино што утиче на цену горива, битно утиче, али не највише, нећете веровати, зато што је рецимо тренутно удео укупних државних дажбина око 58 процената код бензина“, наводи Мићовић.

Према његовим речима, брзина кретања прво не зависи од тржишта. Подсећа да три године траје регулација цена на српском тржишту.

Шта садржи формула поред котације бензина

"Држава је определила једну математичку формулу којом покушава да симулира и оно стање на тржишту како би требало, по оцени тих бројева, да буде, уз ограничење марже и то одређује као максималну малопродајну цену. Значи, у ту формулу се уврштавају котације бензина и дизела, не сирове нафте, него тржиште бензина и дизела, деривата нафте, оно потпуно другачије дише од тржишта нафте“, напомиње Мићовић.

То се уврштава у формулу, додаје Мићовић, као и курс долара.

"Још једна битна промена, то су зависни трошкови увоза, који морају да се узму у обзир. И долази се до неке цене која се одреди као максимална цена. Данас на тржишту немате јединствене цене на свим пумпама, имате одступање од по пар динара, нису сви на тој максималној вредности, тако да тржиште у неку руку покушава да се избори за своје тржишне законе, али ипак уредба и ограничење цена ствара велики проблем у пословању“, указује Мићовић.

Увозници подигли залихе

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије напомиње да нису свима исти трошкови за почетак. "Нису свима исти трошкови да дођу до деривата нафте и ставе их на тржиште. Имају веома различите трошкове. Проблем је у томе што, рецимо, од прве иницијалне информације о могућем увођењу санкција Нафтној индустрији Србије, сви увозници да би се обезбедили повећали су количину увоза, онда је још уследио апел државе свим увозницима да подигну залихе како би повећали сигурност снабдевања“, каже гост Јутарњег програма.

У тим тако високим залихама нашли су се сви у моменту када су цене горива кренуле да падају.

"И то није тржишно управљање, него на основу уредбе и реалних параметара. То се дешава на тржишту увек, али се залихе оптимизују на тај начин да ви нисте затрпани залихама у моменту када је тржиште ишло доле. Али сви јесу затрпани залихама у неким другим околностима, да би обезбедили сигурност снабдевања“, навео је Мићовић.

Гориво у некој луци је заправо сада јефтиније, а претходно је купљено скупље, потврдио је Мићовић, уз напомену да је то велики финансијски проблем.

"Значи, потрошачи немају никаквих проблема, снабдевеност је врло нормална, нигде нисте уочили да недостаје имало горива, али с друге стране, финансијски показатељи су такви да из месеца у месец неки генеришу губитке, неки нулу“, каже Мићовић.

Акцизе и трошкови набавке

Било би идеално кад би држава могла да регулише висину акцизе у складу са трошковима набавке, да увозни деривати имају једну акцизу, а они који се производе у земљи другу, али то је неизводљиво, то би било као добар механизам, додаје он.

Акцизе су, како каже, политика државе, не само наше него сваке државе. Пореско опорезивање, генерално, па и акцизно опорезивање је део уопште пореске политике државе.

"Наша држава се определила за такву акцизну политику према енергентима, пре свега моторног горива, да имамо једну од највиших акциза у региону. То је део укупног пакета опорезивања, али не треба то гледати изоловано. Захваљујући томе, у доброј мери, данас имамо доста високе цене горива на бензинским станицама“, подвукао је Мићовић.

Ситуација у региону 

Када цене падају, онда се смањује само онај нафтни део. Пошто су акцизе исказане у апсолутном износу, оне су закуцане у тој висини, како год падају цене, само се смањује онај део "одозго". Мало пада и ПДВ, али 58,3 одсто је удео државних дажбина, укупних државних дажбина у бензину, а 57 одсто у евродизелу.

То је, како каже, значајан део, али државе реагују смањењима акцизе када су цене високе.

Рекао је да смо имали реакцију државе, када су цене биле више од 200 динара, па су смањиване акцизе до 20 одсто од номиналне вредности.

Како се пад цена нафте рефлектује на домаће тржиште

Одговарајући на питање шта се дешава са домаћим тржиштем ако пада цена сирове нафте, Мићовић каже да се то рефлектује. 

Рецимо, у Хрватској и Црној Гори се цене одређују такође од стране државе али на двонедељном нивоу.

Наводи пример да су у Северној Македонији укупне дажбине на дизел 43 евроцента, а код нас 91.

У БиХ укупне дажбине на евродизел су 53 цента, код нас 91. Заправо разлика је пре свега у акцизној политици, јер на крају крајева, они имају нижи ПДВ, 17 односно 18 одсто, а ми имамо 20 одсто, Мађарска има 27 одсто.

Када потрошач дође на пумпу

Мићовић објашњава да се утицај цене нафте појављује одложно, треба одређено време да прође.

"Пре три-четири године је уведено раздвајање у различитом акцизном опорезивању различитих потрошача. Транспортери данас имају 15 или 16 динара право на рефакцију акцизе. Морају да је плате целокупно, али добију 16 динара мање", указује Мићовић.

Од 1. јула озбиљно ће бити већи повратак. "То је озбиљно смањење акцизе и то би требало да врати један део потрошача у међународном транспорту који данас путујући натоваре робу из Србије, одлазе негде на Запад и сипају гориво у Хрватској и Мађарској рецимо, зато што је то у овом тренутку повољније. Њих би требало да вратимо, бар делимично", закључио је Томислав Мићовић.