ММФ најављује дуготрајну кризу

Сви су изгледи да садашња глобална рецесија буде "неуобичајено дуготрајна и жестока, а опоравак спор", упозорио је Међународни монетарни фонд. Генерални директор ММФ-а Доминик Штрос Кан оцењује да ће ово бити "страшна година".

Комбинација финансијске кризе и глобалног синхронизованог слабљења вероватно ће резултирати неуобичајено дубоком и дуготрајном рецесијом, предочио је ММФ у својој најновијој, априлској "Прогнози изгледа светске економије".

Глобална повезаност финансијских сектора убрзала је преношење привредног слабљења по целом свету, указао је ММФ и нагласио да је рецесија, такође, снажно погодила и привреде у наглом успону.

Рецесија ће бити мање жестока уколико владе повећају своје стимулативне издатке, навео је ММФ, који сматра да је фискална политика ефикаснија од монетарне политике.

Детаљније прогнозе о земљама појединачно, ММФ ће објавити следеће седмице, пре пролећног састанка у Вашингтону, пренео је Би-Би-Си.

Та финансијска организација је у марту прогнозирала да ће светска економија ове године потонути у прву рецесију за 60 година и ослабити између 0,5 и један одсто.

Типичне рецесије су после Другог светског рата трајале годину дана, а опоравак пет година.

ММФ у овом свом најновијем извештају, међутим, указује да рецесије повезане с финансијском кризом, као што је садашња, обично трају знатно дуже.

Опоравак после таквих слабљења често успорава слаба лична тражња, с обзиром да домаћинства настоје да што више уштеде.

Слабљење дуготрајно, опоравак спор

Синхронизовано слабљење - када су многе од светских привреда истовремено у рецесији - траје један и по пут дуже од типичне рецесије, указао је ММФ.

"Таква комбинација финансијске кризе и синхронизованог глобалног слабљења је историјски ретка", наведено је у извештају. Ова два фактора, међутим, говоре да ће садашње слабљење бити "дуготрајно", а опоравак "спорији од просечног".

Агресивне монетарне и фискалне мере су неопходне као подршка тражњи на кратак рок, при чему је поновно успостављање поверења у финансијски сектор од кључног значаја, уколико се жели да мере буду ефикасне, наведено је у извештају.

Проблеми у финансијском сектору су се брзо пренели из САД и Британије на остале земље, подсетио је ММФ.

Та организација је изразила скептицизам у погледу тога да ли је довољно учињено ради поновног оздрављења финансијског система у развијеним земљама.

ММФ је позвао земље да предузму фискалне стимулативне мере у вредности од најмање два одсто бруто домаћег производа (БДП) у заједничком настојању да се одупру кризи.

Далекосежан утицај кризе на привреде у наглом успону

ММФ је, такође, упозорио да финансијска криза има далекосежан утицај на привреде у наглом успону, нарочито у источној Европи и указао да је глобализација појачала механизме преношења, што ће допринети продубљавању кризе.

Снажно присуство западноевропских банака у европским привредама у успону значи да се проблеми с ликвидношћу тих банака осећају и у тим земљама.

"С обзиром на велику изложеност европских привреда у успону, оне би могле бити тешко погођене", указао је ММФ и додао да би то могло значити да ће доћи до дуготрајнијег смањења прилива капитала у те земље и да би могло проћи доста времена пре него што се поново успостави тај прилив у земље у развоју и у наглом успону.

Како се финансијска криза интензивира, све већи број земаља се обраћа ММФ-у за помоћ, што може исцрпсти његове резерве за пружање зајмова.

Пољска је недавно затражила зајам од 20 милијарди долара, придруживши се низу осталих источноевропских земаља, укључујући Украјину, Мађарску и Литванију.

На недавном самиту Групе 20 најразвијенијих земаља и привреда у наглом успону (Г20) у Лондону, та групација је постигла споразум о утростручавању расположивих резерви ММФ на 750 милијарди долара како би се осигурале довољне количине новца за одобравање кредита.

Новац за ММФ су обећале и друге земље, укључујући Јапан, који је већ понудио 100 милијарди долара зајма и Европску унију која је обећала 100 милијарди долара, наводи Би-Би-Си.