Потенцијали термалне енергије

Ускоро би прва термоелектрана на Балкану која би за производњу струје користила геотермалне изворе могла да буде изграђена у Врањској бањи.

За ту инвестицију заинтересовани су Канађани који су недавно са челницима врањске општине потписали уговор о истраживању и експлоатацији топле воде. Геотермални извори који су најбројнији на југу земље, једна су од развојних шанси тог дела Србије.

На југу Србије једино се у Врањској Бањи која има изворе најтоплије воде у земљи од чак 110 степени, топла вода користи у пољопривредној производњи.

У већини осталик природних лечилишта секундарну термалну воду користе за загревање хотела и стационара.

У Нишкој Бањи прве топлотне пумпе прорадиле су још пре 25 година.   

Директор Института "Радон" Александар Димић  је рекао да термоминерална вода пролази кроз измењиваче и греје воду од 28 до 30 степени и додао је да се електрична енергија фактички користи за догревање до 50-60 степени.

Када је спољна температура до минус два степена енергана у Нишкој бањи греје 560 постеља института "Радон", три базена и бањско купатило. У поређењу са грејањем на мазут штеди се 70 одсто средстава.

Сличну рачуницу имају и у Пролом и Луковској бањи у којој су се термалном водом загревали погони фабрике тепиха, данас се загревају три хотела и фабрика воде.

Директор Луковске бање Радољуб Видић рекао је да на нивоу године уштеде око 100.000 евра захваљујући томе што не користе струју и остале енергенте за грејање објеката већ воду и додао је да су битни и еколошки фактори јер је термоминерална вода еколошки чиста.

Фондови за подстицај

У недостатку средстава за истраживање и коришћење геотермалних извора инвеститори виде у помоћи државе, од које очекују оснивање фондова за подстицај коришћења обновљивих извора енергије.

Потпредседник Научног одбора за енергетску ефикасност Милун Бабић рекао је да се у току године очекује оснивање једног таквог фонда.

Бабић је нагласио да би то било давање подстицаја градовима који хоће и могу ту врсту енергије да обезбеде за грејање и пољопривредницима за прављење стакленика.

До тада пример Куршумлијске бање, која не ради четири године и чија вода температуре 67 степени отиче у неповрат, требало би да подсети надлежне да је укупан потенцијал термалне енергије процењен на три милијарде киловат сати струје годишње или 240 милиона евра.

На око три милијарде киловат-сати струје годишње, што је у новцу око 240 милиона евра.