Опозиција критикује, послодавци подржали ребаланс

Ребаланс буџета, који је усвојила Влада, подржала Унија послодаваца, али је опозиција критиковала овакав потез сматрајући да је најава смањивања државне администрације једина добра вест, која је данас дошла из кабинета Мирка Цветковића. 

Економисти сматрају да су мере владе морале бити више усмерене помоћи најсиромашнијима, прогнозирајући да Србију, почетком јесени, чека нови ребаланс буџета. 

"Унија послодаваца Србије подржава предложени ребаланс буџета", изјавио је председник УПС-а Стеван Аврамовић.

Аврамовић је рекао да је јасно због чега су приходи у буџету мањи, али да ни до сада није било сасвим јасно зашто су расходи тако велики и да је добро што су смањени са 748,7 милијарди на 719,8 милијарди.

Тиме је влада показала да може да уштеди средства у својим редовима и јавном сектору, а када би се извршила реформа тог сектора, као што Унија предлаже, уштедело би се још и више, указао је Аврамовић.

"Добро је што је држава одустала од предлога да се додатно опорезују плате веће од 40.000 динара и у приватном сектору, јер није фер да се опорезују они који пуне буџет из кога се исплаћују плате које су за 40 одсто веће него у привреди", сматра Аврамовић.

Аврамовић је предложио Влади да учини напор на отварању нових тржишта за нашу привреду, као што су Белорусија, Африка и Емирати што ће подстаћи производњу и извоз, напомињући да у Африци сада има доста послова у које би могла да се укључе српска предузећа.

Шормаз: Мере владе не воде из кризе

Посланик Демократске странке Србије Драган Шормаз оценио је да мере владе нису мере за излазак из економске кризе, већ само покушај да се прилагоди расходна страна буџета приходној страни.

ДСС ће коначан суд о предлогу ребаланса буџета дати када добије и коначан материјал о свим економским мерама владе, рекао је Шормаз.

Према његовим речима, "једина добра ствар која може да се деси јесте смањење државне администрације, али, како је нагласио, тек ћемо да видимо да ли ће до тога доћи или не".

Шормаз је оценио и да Влада Србије "ништа не ради на питању поправљања економских услова у земљи, што је основно, а не смањење државне администрације."

Шормаз је критиковао и смањење трансферних средстава општинама и оценио да ће то смањење зауставити велике инфраструктурне пројекте, "што ће довести до отпуштања радника и направити још један удар на привреду Србије".

Шормаз је подсетио да је ДСС још од септембра 2008. године упозоравала да ће доћи до дисбаланса у буџету, пада стандарда грађана, као и замрзавања плата и пензија, али да се влада "ипак одлучила за улазак у дужничко ропство код ММФ, Брисела и Вашингтона".

Шуковић: Треба јачати тражњу, а не понуду

Економиста Данило Шуковић оцењује да је Влада при доношењу мера за ублажавање кризе требало пре свега да обезбеди оне које криза највише погађа а то су сиромашни" рекао је економиста Данило Шуковић.

"Све мере владе морале су много више да буду усмерене према помоћи сиромашнима а не богатима, као што је то недавно најављивао министар за трговину говорећи о десетинама милијарди динара помоћи за трговинске ланце, који мање више имају монополску позицију, високе марже и нису угрожени", сматра Шуковић.

Шуковић је, такође, рекао да је требало имати у виду и чињеницу да живимо у време које бележи кризу тражње, а не понуде па је и ефекат мера требало фокусирати на јачање тражње а не понуде.

За превазилажење проблема насталих у кризи било је потребно пронаћи субвенције за надокнаде за незапослене, инвестирати у едукацију и јачати инвестиције у инфраструктуру.

"То је модел који је Србија требало да примени, али смо од тог модела одустали и сада посежемо за мерама које ће представљати трошак а неће дати велике ефекте", рекао је Шуковић.

Он сматра да за Србију такође може бити опасно и то што ће новцем који ће добити од ММФ-а бранити нереалан курс, а то значи да ће "уместо да се постигне стабилност заправо штити увознички лоби".

"Курс треба бранити, али на реалном нивоу, да се омогући да извоз и увоз буду у равнотежи", навео је он.

Шуковић такође сматра да криза не би смела да буде оправдање за одступање од основног курса реформи као и за увођење интервенционизма у привреди.

Чињеница да је влада обећала да ће уштедети више од 80 милијарди динара говори о томе да се "најзад увидело да уштеда може бити остварена, али са друге стране говори и о томе да се држава до сада врло нерационално понашала", рекао је он.

Ђоговић: Буџет није одржив ни након ребаланса

Сарадник београдског Института за тржиштна истраживања (ИЗИТ) Саша Ђоговић оценио је  да буџет Србије неће бити одржив ни након ребаланса, којим је смањен.

Ђоговић оцењује да се већ у септембру може очекивати нови ребаланс.

"Влада Србије ће морати да усваја нове мере, јер ће бити већа рупа у буџету него што је предвиђено и већи пад бруто домаћег производа (БДП), који би могао да иде минимално до шест одсто, а можда чак и 10 одсто", рекао је Ђоговић.

Према његовим речима, мере које је Влада усвојила нису одрживе, тако да ће морати да посегне за новим мерама штедње што је тешко, јер је кратак рок.

"Мораће се и на приходној страни тражити могућности за попуњавање буџета, или ће се повећати буџетски дефицит", рекао је Ђоговић.