Ослонац на сопствене снаге

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Сајмон Греј изјавио је да је време када је Србија заснивала свој раст на позајмицама од међународних финансијских институција и великом приливу директних страних инвестиција прошло и да ће у будућности морати више да се ослања на сопствене капацитете.

Греј је другог дана Бизнис-форума на Копаонику истакао да ће међународни кредитори и даље бити присутни у Србији, али на нижем нивоу него у прошлости, као и да ће прилив инвестиција бити мањи, иако ће Србији и даље бити потребни страна технологија и знање.

Сајмон Греј је нагласио да је прошло време када је позајмљивање средстава водило ка расту јавне потрошње у Србији, јер ће у будућности морати више да се штеди, да буде више извоза и "гринфилд" инвестиција.

Србија ће морати да настави рад на унапређењу пословног окружења ради привлачења страних инвеститора, као и на реформи јавног сектора, посебно у области образовања, иначе неће бити конкурентна, упозорио је Греј.

Светска банка је у Србији подржала два тока реформи - унапређење пословног окружења и реформу јавне потрошње, навео је представник те међународне финансијске институције.

Греј је оценио да је највећа снага Србије у томе што постоји снажна визија Владе Србије усмерена ка Европи и тржишној економији, одлучна посвећеност пројектима и стручност владе и пословне заједнице, која је на време почела да се припрема за долазак кризе.

Као слабости Србије Греј је навео, између осталог, неусклађеност различитих стратегија и мноштво супротстављених циљева, као и мањак капацитета за примену и реализацију одређених пројеката.

Ђелић: Повећати конкуретност привреде

Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић рекао је на Бизнис-форуму да је циљ Националног савета за конкурентност да Србија до краја мандата Владе, са садашњег 93. места, уђе међу првих 70 најконкурентнијих земаља на листи Светског економског форума.

Ђелић је подсетио да је на листи од 133 земље Србија на 93. месту, што је низак ниво конкурентности, а иза нас су, из региона, само Албанија и Босна и Херцеговина.

Божидар Ђелић је објаснио да се листа прави на основу сумирања неколико фактора конкурентности, а Србија је на дну те листе по капацитету да задржи елиту, затим, по ефикасности антимонополске политике и правној сигурности.

Он је објаснио да 70 одсто оцене Светског економског форума произилази из упитника, који попуњавају српски привредници, тако да је према његовим речима "то мање објективан поглед".

Национални савет за конкурентност направио је листу од 38 мера, које би требало да побољшају позицију Србије и оне се односе на објављивање административних процедура и свих образаца на Интернету, затим прављење базе података о локацијама у Србији на којима је могуће градити.

Мере се односе и на уплаћивање комуналних такси, решавање проблема транспортних дозвола и енергетској ефикасности. Потпредсденик Владе подсетио је да је ЕУ направила стратегију раста до 2020. године, у чијем се срцу налази конкурентност.

Србија је далеко од циљева те стратегије, пошто је тренутна запосленост у ЕУ 69 одсто, план за 2020. годину је 75 одсто, а у Србији је запосленост тренутно око 50 одсто, навео је потпредседник Владе Србије.

Петровић: Смањити јавну потрошњу

Професор Економског факултета Павле Петровић рекао је на Форуму да је за брз привредни раст Србије неопходно свести јавну потрошњу на умерен ниво, а да би се то учинило потребно је спречити прекомерно трошње пред изборе.

Петровић је истакао да је Србији потребно велико усклађивање јавне потрошње на средњи рок, односно до 2015. године.

Такво усклађивање би подразумевало, према његовом мишљењу, смањење учешћа издатака за пензије у бруто домаћем прозводу земље са 13 одсто на десет процената, кресање издатака за плате са десет одсто на осам процената БДП-а и умањење буџетског дефицита са четири одсто БДП -а на нешто више од један проценат.

Јавне инвестиције би при томе требало увећати са три одсто БДП-а на пет процената од вредности оствареног БДП-а, рекао је Петровић.

Павле Петровић је оценио да шансе за такво прилагођавање нису велике, јер средином 2011. године истиче важност аранжмана са ММФ-ом, а 2012. године су избори.