Сигуран пут из кризе

Од почетка године забележен је раст индустијске производње, раст извоза, али приливи у буџет су нижи од планираних и настављен је пад потрошње и пад увоза, рекао је премијер Мирко Цветковић, отварајући традиционални "Копаоник бизнис-форум 2010".

Премијер је изјавио да не постоје поуздани подаци на основу којих би се могло рећи да је Србија изашла из кризе, али да постоје многи показатељи који нас наводе да са оптимизом очекујемо тај тренутак. 

Цветковић је истакао да на позитивна кретања од почетка године указује раст индустријске производње у јануару од 3,7 одсто, скок извоза у прва два месеца од 31 проценат и раст композитног индекса у јануару од 1,5 одсто, што сигнализира раст бруто домаћег производа.

Премијер је изјавио да је циљ Владе да у овој години буде остварен раст БДП од најмање два одсто. Према његовим речима, ни тај планирани раст неће довести до "већег бољитка", истичући да је Србији потребан годишњи раст БДП од пет до шест процената "ако жели да иде напред".

"Србија је у 2009. години имала пад бруто домаћег производа мањи од три одсто, иако су прве прогнозе показивале да ће пад БДП бити чак 4,5 одсто", каже Цветковић. 

Излагањем на тему Макроекономска стабилност и приоритети реформи премијер је рекао да је Србија забележила пад БДП од 2,7 до 2,9 одсто у 2009. години.

Кључни изазови у 2010. години су заустављање пада запослености, повећање домаће тражње и макроекомномска стабилност, са фокусом на инфлацију и курс динара.

Кредити за подизање куповне моћи

Министар Млађан Динкић најавио је да Министарство економије, у сарадњи са Народном банком Србије, припрема модел субвенционисаних "кеш" кредита у износу до 3.000 евра, у динарској противредности, који би били намењени углавном средњој класи, и то у динарима, са роком отплате на три године и годину дана почека.

Министар економије је изјавио да ће ММФ предложити да се у септембру одмрзну плате у јавном сектору. Према његовим речима, формула за повећање тих плата била би "стопа инфлације плус једна половина раста стопе бруто домаћег производа".

"То ће државу максимално да кошта 10 милијарди динара" у овој години, што је 0,3 одсто БДП, рекао је Динкић, али ће, истакао је, имати много већи ефекат на повећање домаће потрошње.

Потпредседник Владе је додао да у овој години морају да се повећају и најниже пензије.

Србији су потребне инвестиције попут "Фијата" у Крагујевцу, рекао је Динкић, напомињући да су ефекти такве једне инвестиције дугорочни, наводећи податак да је учешће извоза у бруто домаћем производу Србије 19 одсто, док је у ЕУ преко 50 одсто.

Учествујући у раду форума, министарка финансија Дијана Драгутиновић изјавила је да је Србији потребан нови модел раста и предложила пореску реформу која се заснива на већем оптерећењу потрошње и смањењеном опорезивању рада и капитала.

Министарка Драгутиновић каже да висока изложеност девизном резику, због евроизације, представља претњу будућој економској стабилности, због чега је неопходно да Влада и НБС и пословне банке заједнички раде на процесу деевроизације.

У дужем периоду НБС интензивно ради на процесу деевроизације, али је важно да и држава подржи тај процес, сматра гувернер Радован Јелашић.

Уколико Србија настави да привредни раст заснива на прекомерној домаћој потрошњи, то је може довести до "грчког сценарија", изјавио је гувернер.

Јелашић је истакао да проблем Србије јесте домаћа тражња, али да решење не може бити повећање текуће потрошње, већ раст јавних инвестиција, за шта је већ обезбеђен новац.

Гувернер је указао да у 2010. години неће бити значајног повећања кредита банака, док ће консолидовани дефицит буџета обухватити четири одсто бруто-друштвеног прозивода, а платно-билансни дефицит између осам и девет одсто БДП.

На тродневном скупу најављено је више од 450 учесника из земље и иностранства, од којих ће 80 учествовати у раду округлих столова.

Форум се одржава у организацији Савеза економиста Србије и Удружења корпоративних директора Србије и уз подршку Владе Србије.