Штедња или одлагање трошкова државе

Мере владе су предвиделе велике уштеде у министарствима, али постоји реална бојазан да ли ће то смањење трошкова моћи да се оствари, сматра професор Економског факултета у Београду Павле Петровић. 

"Ако смањујете трошкове за четвртину, поставље се питање, како то нисте могли раније да урадите. Ту видим најслабију тачку, да ће у ствари то смањење довести само до одлагања тих трошкова", рекао је Петровић Танјугу и додао да постоји опасност да "држава улази у дугове и да их не плаћа".

Петровић сматра да би било тешко ићи на још једно смањивање јавне потрошње у овој години, у односу на ово што је већ до сада предвиђено.

Што се тиче убирања додатних прихода, Петровић се слаже са појединим економским аналитичарима да треба кренути у правцу сузбијања сиве економије, али и упозорава да се и ту не требају правити "нагли резови".

Тај план би и у једном "средњерочном хоризонту" од две до три године могао да обухвати и планске мере кад је у питању запосленост у јавном сектору, свођење тржишне сиве економије у легалне оквире, али и друге системске мере.

Уколико се спроведу Владине мере штедње, неће бити простора за још један ребаланс буџета до краја године.

"Ако дође до даљег пада производње и прихода, пре бих очекивао да се иде на већи фискални дефицит, са три на пет одсто, под условом да се за финансира задуживањем државе код међународних финансијских институција", рекао је Петровић.

Петровић указује и да пад наплате прихода није само плод кризе, већ да је са тим било проблема још од 2007. године, па би због тога требало поштрити пореску дисциплину и увести добру контролу.

"Мере се доносе само у изнудици. У октобру прошле године се знало да је криза стигла, али се ипак попустило притиску и повећала јавна потрошња. Сада се доносе ад хок мере, примера ради прво се предлажу порези за све грађане, па онда нешто друго. То је зато што сада мора брзо да се реагује", закључио је Петровић.