Кредити неће појефтинити

Организација за економску сарадњу и развој и рејтинг агенција "Дан и Бредстрит" први пут је сврстала Србију у групу земаља с умереним ризиком пословања. И поред тога, банке не смањују своје марже, правдајући то високоризичним улагањем у Србију.

Уколико је укупна камата на кредит у еврима осам одсто, еурибор камата на европском тржишту је један одсто, а све преко је зарада банке.

Тако је и са динарским позајмицама. Ако је укупна камата 17 одсто, 9,5 процената је основна камата Народне банке, а све преко је маржа. Такве банкарске марже су међу највишим у региону.

Секретар Удружења банака Верољуб Дугалић рекао је да ће се на озбиљније промене у погледу снижавања каматних стопа и смањења ризика још мало причекати, и поред помака које су присутни.

Економисти кажу да досадашња истраживања потврђују да банкарске марже у великој мери нису пратиле извештаје о ризику и да су увек више од процењеног ризика.

Професор Економског факултета Бошко Живковић каже да су наше марже неоправдано високе.

Међутим, Живковић сматра да се помак већ догодио, јер је Централна банка наговестила смањење обавезних резерви, али нажалост са одложеним дејством, па ће се последице осетити тек у следећој години.

Грађани Србије за сада углавном ћуте и плаћају. До сада се десило само у једном случају да банка повуче одлуку о повећању маржи након што су се клијенти удружили и јавно протестовали.

"Када је реч о пословној политици банке, грађани немају пуно простора", рекао је сарадник Центра за слободно тржиште Александар Стевановић.

"Очигледно да постоји став, а ја верујем да је тачан, да грађани и са неком организованом акцијом не би могли да ураде нешто посебно", рекао је Стевановић.

На то да су марже у Србији седам пута више него у матичним земљама банака, још летос је упозорио и премијер, али од тада до данас на тржишту није било промена.