Ђуричин: Неопходан нови модел развоја

Бруто домаћи производ Србије сада је готово за трећину мањи него 1989. године, због чега је потребан нови развојни модел, заснован на инвестицијама у секторе у јавном власништву, као што су инфраструктура и енергетика, изјавио је председник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин.

Уочи "Копаоник бизнис форума 2010", који организују Савез економиста Србије и Удружење корпоративних директора Србије, Ђуричин је истакао да је сада преломан тренутак за промену развојног модела јер је Србија у "комбинованој кризи", пошто последњих 20 година траје транзициона криза, а последње две године земља је захваћена и светском економском кризом.

За разлику од других транзиционих привреда које су превазишле ниво БДП-а из 1989. године, завршиле транзицију и почеле процес достизања развијених привреда, Србија је у деликатном стању јер у рецесији мора да подигне ниво активности да би одржала социјалну стабилност и спољну ликвидност, објаснио је председник Савеза економиста.

Ђуричин је нагласио да је то могуће урадити инвестирањем у одређене секторе у јавном власништву, пре свега у Електропривреду Србије, Телеком Србију, инфраструктуру, али и одређене делове пољопривреде и прехрамбене индустрије.

Према његовим речима, до пре две године за Србију је представљало "хендикеп" то што више од 40 одсто БДП-а долази из јавног сектора, "а сада је то предност зато што се у државним рукама налазе управо оне индустрије на које криза не делује разорно као што делује у неким другим гранама".

Треба имати у виду да је Србија високо задужена земља са неконкурентном привредом и малим извозом, тако да није у стању да извозом одржава спољну ликвидност, указао је Ђуричин, наводећи да је прошле године учешће извоза у БДП-у било 19 одсто, док земље овог нивоа економске развијености имају извоз на нивоу од 50 до 80 одсто БДП-а.

Стратешки партнери за ЕПС и Телеком

Председник Савеза економиста је нагласио да би капитал уложен у те гране имао мулитипликативни ефекат и у "таласима" повећао ниво производних активности у другим гранама као што су грађевинарство, транспорт, прерађивачка индустрија и многи други сектори.

Ђуричин је напоменуо да би се повећани ниво производње и прихода позитивно одразио и на приватни сектор, тако да би и он могао да инвестира више, и били би решени многи садашњи проблеми, пре свега неспособност финансирања социјалног и здравственог осигурања.

Према његовим речима, требало би поћи од тога да ЕПС вреди најмање десет милијарди евра, да Телеком Србија вреди најмање две милијарде евра, тако да би увођење стратешких партнера у та предузећа, ако би се ишло на докапитализацију, у износу "пола-пола", донело 12 милијарди евра нових инвестиција.

Ђуричин је истакао да те гране имају стабилан тренд тражње, благи раст цена на глобалном нивоу, а не бисмо имали трошкове маркетинга или брендирања за, рецимо, извоз струје која је свуда универзални производ или поједине делове пољопривредне производње.