Спорна боја новца

Према процени Управе за спречавање прања новца, у Србији се годишње опере милијарду и 700 милиона евра. Добар део те суме искористи се за куповину предузећа. У Агенцији за приватизацују тврде да они немају законске могућности да то спрече, сем када их надлежни обавесте да је новац купца сумњивог порекла. Једино што могу јесте, кажу, да не дозволе куповину фирми осуђиваним лицима.

Само је криминалнла група Дарка Шарића, која се сумњичи за шверц кокаина, према незваничним проценама, купујући фирме и земљиште у Србији, опрала неколико десетина милиона евра.

"Ради се једноставно о великим пропустима и неконтроли прања новца. То се посебно односи на процес приватизације, који је код нас, на жалост, обављен тако да у целом процесу уопште није вршена контрола новца, значи прљави новац је могао максимално да улази. То су налази једне студије коју је за ОЕБС радио један институт из Италије", рекао је Данило Шуковић из Савета за борбу против корупције.

Тек од средине 2007. године када је Закон о приватизацији измењен, на аукцијама могу да учествују само они који доставе потврду из суда и полиције да нису осуђивани и да се против њих не води поступак за кривична дела.

"Ако се појави неко за кога знамо да је контроверзна личност, а има ту потврду, ми га не можемо спречити да учествује у аукцији", рекао је директор Агенције за приватизацију Владислав Цветковић.

Међутим, власници прљавог новца по правилу се и не појављују као купци предузећа, и зато их је тешко открити. За њих обично купује неко други, или то чине преко својих "оф шор" компанија у иностранству.

"Сва имена која се појављују у јавности нису се појављивала као купци на аукцијама", рекао је  Цветковић.

Провера потенцијалних купаца

У Агенцији за приватизацију кажу да су Управи за спречавање прања новца до сада упутили више од 1.700 дописа о спроведеним приватизацијама, али су само у једном случају добили повратну информацију да је реч о сумњивој трансакцији, па већ закључен уговор није ступио на снагу.

Управа за спречавање прања новца у саопштењу објављеном на сајту Владе Србије наводи, међутим, да јој је Агенција од 2002. године доставила податке о приватизацији 399 предузећа, али тек после продаје.

Реч је, иначе, о подацима који су јавни и налазе се на сајту Агенције за приватизацију.

Захтев да се пре продаје провере потенцијални купци, то јест порекло њиховог новца, Агенција је упутила само у два случаја.

У питању су биле четири особе, од којих је за три Управа већ сумњала да купују прљавим новцем. Од средине 2008. године Агенција им није упутила ниједан захтев да се пре приватизације провере сумње да се предузећа купују прљавим новцем, наводи се у саопштењу Управе, објављеном на сајту Владе.