Како креативна економија може да удахне нови живот српском стаклу

Ове недеље, Српска фабрика стакла у Параћину испоручила је купцима прве количине амбалажног стакла из нове пећи. После годину и по, колико је трајала реконструкција старих пећи и модернизација, сваког минута са производних линија сиђе 300 флаша.

Док је за Српску фабрику стакла од приватизације, крајем 2022. кренуло на боље, то се не би могло рећи за остатак индустрије. За годину дана увезли смо 140.000 тона равног стакла за 230 милиона евра, флаша за 75 милиона евра, а чаша за девет милиона евра. Истовремено, за куповину панчевачке фабрике стакла у стечају, није било заинтересованих купаца.

"Највећи проблем је у томе што нема довољно стакла за рециклажу. Када би се рециклажно стакло користило у производњи, смањила би се потрошња енергије за 40 одсто, а потрошња воде која се доста користи у производњи стакла за 50 одсто", тврди Драган Стевановић из ПКС-а.

Годишње се извезе стекленог крша за три милиона евра, а једина фабрика стакла у Србији која ради, месечно плаћа енергенте милион евра.

"Покренули смо једну иницијативу заједно са једним рециклером тог равног стакла који има капацитете негде око 10.000 тона годишње да пробамо да држава да субвенције да се то отпадно стакло скупља и да се прави нови производ", наводи Стевановић.

Добро би било, кажу, када би се вратила уредба по којој су сакупљачи били обавезни да пре извоза, стаклени крш прво понуде домаћим фабрикама. Циркуларна економија је и саставни део пројекта ревитализације параћинског стакла којим се ради на оживљавању старих индустријских процеса, а по којима се Параћин препознавао.

"Циљ ревитализације, пројекта ревитализације параћинског стакла јесте успостављање лабораторије за креативно стакло које ће се бавити ручном производњом стакла користећи традиционалне технике која ће у свом саставу имати центар за дигиталну индустријску археологију", објашњава др Христина Михић из Института за креативно предузетништво и иновације.

Професор Економског факултета Дејан Молнар сматра да фабрика треба да пронађе неке нове кориснике стакла.

"Да ли су то дестилерије, винарије, ресторани... који би узимали неки софистициран модел чаше или флаше, који би њима помогао да повећају своју конкурентност на тржишту. Коначно флаша, ако причамо о њој или нека тегла, представља један од најважнијих елемената маркетинг микса, то је паковање", објашњава професор Молнар.

За нас новитет, пројекат који повезује споменике културе, нематеријално наслеђе, покретне артефакте и економију, већ је на половини пута.

Заменица директора Републичког завода за заштиту споменика кутлуре Београд Естела Радоњић Живков подсећа да је остала вила која је један од најстаријих објеката у Параћину. "Сада се налази под претходном заштитом и биће у сваком случају заштићена. У непосредној близини ће се налазити Музеј стакларства Србије", наводи Радоњић Живков.

Проблем је што старих мајстора више нема. У сарадњи са америчким Корнинг музејом, најпознатијим музејом стакла на свету, млади уметници и дизајнери учиће да своје идеје претворе у производ.

Креативна економија помогла би повећању извоза са 120 милиона евра који се тренутно базира на отпаду од стакла, стакленим влакнима и изолационим материјалима од тих влакана.

уторак, 16. јул 2024.
29° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару