Читај ми!

Са просечном платом од 60.000 млади тешко могу да купе стан, родитељски дом напуштају после 31. године

Међу купцима некретнина у земљи је све више младих – оних који имају сталан, добро плаћени посао. Међутим, за већину младих стан је, нажалост, и даље недостижан циљ. Родитељски дом млади напуштају тек после 31. године, односно шест година касније него њихови вршњаци у Европској унији, показује анализа “Евростата".

У београдском насељу Миријево, двадесетпетогодишња медицинска сестра Ања Драшковић је, после две године потраге, решила стамбено питање.

“Радим на Дечјој клиници у Тиршовој, већ шест година имам уговор за стално и одлучила сам да купим стан, захваљујући родитељима који су ми дали учешће и који су ми помогли. Остатак ми је на кредит. Узела сам мању квадратуру, 30 квадрата“, каже Ања.

За просечног младог човека, некретнина у централним београдским општинама, где цена квадрата прелази 3.000 евра, није достижна.

“Просечна насеља, као што су на Звездари Миријево, или Карабурма, Видиковац, таква насеља су доступна просечном купцу, ту просечна цена квадрата не би требала да прелази 2.000 евра, што значи да је неки просечан стан који кошта око 100.000 евра од 50 квадрата, са спаваћом собом“, наводи Никола Радић из “Аташе некретнина“.

Александра Михајловић, са специјализованог сајта за некретнине "Четири зида", указује да млади треба да размотре све аспекте куповине стана, а не само цену некретнине.

“Свакако да треба да се распитају како се крећу просечне цене квадрата у граду или на локацији на којој желе да купе некретнину, али исто тако да уколико узимају кредит, треба да пробају да израчунају колика би била просечна рата њиховог кредита“, наводи Михајловићева.

До стана лакше дођу програмери, али и мајстори

Просечна плата за младе испод 30 година је око 60.000 динара. Куповину првог стана на кредит могу да приуште они који раде у секторима где су примања висока, а то су информационе технологије, финансије и банкарство, али и занатске услуге попут ауто-механичара, водоинсталатера, кувара.

“Што се тиче разлике између јавног и приватног сектора, свакако имамо већ и проблематику и у јавном сектору, где постоји одређена забрана запошљавања. Тако млади и немају прилике да дођу до сигурног посла за почетак. Са друге стране, у приватном сектору постоје многе компаније које заиста нуде сигурно, стабилно запослење, али велика већина заиста и даље нуди неке послове који су на одређено“, рекао је Милош Турински са Инфостуда.

Како би држава могла да помогне

Економисти сматрају да та пракса мора да се мења, и предлажу решење.

Професор Душко Бодрожа са Института економских наука у Београду каже да би држава враћањем мере субвенционисања учешћа за стамбене кредите за младе који први пут купују непокретност значајно олакшала могућност добијања кредита и самим тим обезбеђивања непокретности за младе.

"То би на примеру значило да ако неко узима кредит од 100.000 евра, уместо досадашњих 20.000 евра колико је морао да обезбеди сопствених извора, држава би обезбеђивала 10.000 евра. На тај начин би се заправо млади више одлучивали за куповину станова“, указује Бодрожа.

Млади би још брже дошли до стана ако би држава ограничила висину таксе и накнаду за земљиште које наплаћују локалне самоуправе, имајући у виду да су цене грађевинског материјала свуда исте.

Тако би се, на пример, знатно смањила разлика у цени станова у, на пример, Београду и Крагујевцу и самим тим омогућило младима да лакше дођу до стана у местима у којима живе.

понедељак, 27. мај 2024.
28° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије