Скупо, па још скупље

Почетак марта донео је нова поскупљења. Поскупела је струја, гориво и претплата за кабловску телевизију. Већ од првог априла и претплата за фиксни телефонски прикључак биће већа.

Очекује се да ће нове цене услуга и енергената погурати и цене у малопродаји, а у Влади сматрају да то неће битније утицати на овогодишњу планирану инфлацију од око шест одсто.

Током марта се очекује да ће, за око пет одсто, поскупети уље, алкохолна пића, неки кондиторски производи, део средстава за личну хигијену и кућна хемија.

За сада, цене основних животних намирница мирују.

Весна Жабић, пи-ар Делта Макси групе, каже да ће, у зависности од ситуације, на тржишту примена новог ценовника ићи постепено.

"Поједини произвођачи су нам већ доставили нове ценовнике за своје производе. Међутим, ти ценовници нису примењени у нашим објектима. У зависности од ситуације, на тржишту њихова примена ће ићи постепено у наредном периоду", објаснила је Жабићева.

Просечна јануарска плата у Србији била је 29.929 динара - 19,1 одсто мања од децембарске.

Грађани Србије и даље највише одвајају за храну, више од 40 одсто прихода. Следе трошкови за комуналије, а онда за трансопорт.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић истиче да су поскупљења и те како утицала на потрошачку корпу.

"Однос потрошачке корпе у овом тренутку је минус 30 за потрошаче. Нажалост, у минусу смо. Према званичним подацима, корпа се креће око 31.000. Према нашим подацима, потрошачка корпа од Ниша до Суботице је негде око 50 и 55 хиљада динара" истакао је Поповић.

Не очекује се битнији пад стандарда

У Народној банци кажу да је привреда у незавидној позицији, о чему говори и гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић.

"Највећи део тога морају они да амортизују путем својих маржи. Да ли су до сада марже биле високе или не, то ви сами одлучите, али још један пут то све иде на уштрб маржи, пошто цене очито не могу да повећају, јер је домаћа тражња замрзнута преко плата, односно пензија", објаснио је гувернер.

Народна банка има на располагању око четири милијарде евра за интервенције на девизном тржишту, па економисти сматрају да ће годишња инфлација остати на нивоу пројектоване, око шест осто.

Економиста Горан Николић каже да тај раст цена неће утицати на остале цене.

"Овај раст цена не би требало да утиче на раст осталих цена. Потенцијални ризик представља скок курса евра и раст цена енергената и хране на глобалном нивоу, рекаo је Николић.

Повећањем производње створиће се услови и за раст зарада. Влада покушава да одржи макроекономску стабилност, па се не очекује битнији пад стандарда у овој години.