Читај ми!

Енергија из обновљивих извора пречица за зелени развој и бољу будућност

Прелазак на обновљиву енергију помаже у решавању не само климатских промена већ и загађења ваздуха, побољшања здравља и јачања економије. Уз то, улагање у обновљиве изворе ствара три пута више радних места него улагање у индустрију фосилних горива, податак је Уједињених нација. У брзом возу енергетске транзиције је и Србија са циљем да до 2030. године производи 45 одсто енергије из чистих, обновљивих извора, што је 18 одсто више него данас. Наша државно-привредна делегација размењује искуства и знања на сајму о будућности енергије у Риминију како би најбоља решења била примењена у Србији.

Обновљива енергија је једини кредибилан пут ако свет жели да спречи климатску катастрофу, зато садашњих 30 одсто удела чисте енергије у глобалној производњи треба да се удвостручи већ до краја ове деценије. Да је то могуће, уверили су се присутни на сајму у Риминију.

Европа је управо имала врхунску годину за зелену енергију. Земље Уније поставиле су рекордне нивое соларних капацитета у 2023. – 40 одсто више него претходне године док је енергија из ветра први пут премашила енергију добијену из угља.

Предводник у обновљивим изворима је соларна енергија.

Цена опреме сада је 85 одсто нижа него пре 10 година. Најконкурентнија је и даље опрема из Кине, уз високу ефикасност, што отежава пословање компанијама са Старог континента, које годинама бележе губитке очекујући заштитне мере Европе.

Повољнији ветрови дувају када су у питању ветрогенератори. Цена им је упола мања него пре деценију, а само Европска унија је 2023. изградила ветроелектране укупне снаге 17 гигавата, што је највише у једној години.

Одржива градња и енергетска ефикасност као изазов

На сајму је приказан снажан технолошки развој инфраструктуре за прихват и складиштење зелене енергије. Представљена су високотехнолошка стамбена и индустријска решења чувања енергије.

Истовремено, одржива градња и енергетска ефикасност сада су архитектонски изазов како градови више не би носили неславну титулу насеља са највећим доприносом глобалном загревању.

Убрзано се ради и на увођење "зеленог" водоника, који се сматра енергентом будућности. Он се добија електролизом воде уз напајање струјом из обновљивих извора.

Уз то, електрификација саобраћаја и транспорта кроз е-мобилност и мрежу пуњача, емисију гасова стаклене баште своди на нулу.

Иако су почетна улагања велика, управо многи инвеститори, међу њима и Европска инвестициона банка, планирају да надаље улажу у енергију из обновљивих извора, енергетску ефикасност и дистрибутивне мреже.

Посебно им је привлачан регион Балкана који у великој мери доприноси емисији гасова стаклене баште на европском континенту.

Енергетска транзиција доноси нова радна места

Генерални директор сајма Key Еnergy Кристијан Превијати истиче да је скуп у Риминију фокусиран на све теме везане за енергетску транзицију, а да би се организовао потребно је спојити различите актере.

"Излагачи и посетиоци ове изложбе представљају оне теме енергетске транзиције које су подељене у седам тематских области. Енергетска транзиција у Италији иде истим путем енергетске транзиције у Европи, како би се достигао циљ зацртан за 2030. годину. Ово је одлична прилика за све медитеранске земље, укључујући и Западни Балкан“, наглашава Превијати.

Мирко Пешић, в. д. директора Научно-технолошког парка Чачак, напомиње да су енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије области у којима Србија може још пуно тога да уради.

"Евидентно је да се ради на енергетској транзицији и постизању циљева одрживог развоја. Све то нам доноси нова радна места и послове засноване на новим технологијама и иновацијама. Данас су присутне две компаније из НТП-а Чачак. Једна од њих развија потпуно нови производ 'Ветрогенератор'. Имале су сасвим успешан дан и прилику да своје производе понуде на глобалном тржишту”, каже Пешић.

Осми месец заредом најтоплији је у историји мерења и на копну и на мору. Како би се избегао најгори климатски хаос, напуштање фосилних горива је основни циљ. Зато је енергија из обновљивих извора пречица за зелени развој и бољу будућност.

недеља, 14. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво