Како до јачег динара

У Србији се, осим за свакодневну куповину хране и пића, све остало рачуна у еврима. Осим тога, 80 одсто дуговања државе, привреде и грађана је у девизама.

На претерану "евризацију" и неопходност да се повећа употреба динара, властима су у последње време пажњу скренули ММФ и друге финансијске институције. Влада одговара да би за недељу - две могла да измени Програм за подстицање кредитирања и да ће посебно подстицати динарске позајмице.

Свака промена девизног курса потреса и грађане и привреду, а за банке значи већи ризик да им клијенти кредите неће вратити на време. Када би се мање користиле девизе, каже гувернер, макроекономска стабилност била би сигурнија, а притисак на курс мањи.

"Ми ћемо Влади представити шта ко треба да уради, почевши од тога да ли уопште треба дозволити кредите у швајцарским францима, до многих других практичних ствари. То ће бити дуг процес, неће бити ни једноставан, ни популаран јер су динарски кредити виши и морају да буду виши јер је код нас инфлација већа", изјавио је Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије.

У Влади кажу да ће преиспитати актуелни програм којим са 3,5 милијарди динара подстичу банке да одобравају кредите.

"Ради се о кредитима који се већ дају, само је остало питање да ли је могуће да се избегне девизна клаузула. Банке неће бити спремне да по овим каматама дају кредите, већ под већим. Ако нађемо задовољавајуће решење, радо бисмо стали иза динара" истакао је премијер Мирко Цветковић.

Коначну одлуку Влада најављује до средине марта. Међутим, банкари сматрају да је нереално очекивати велике и брзе промене.

"Ако хоћете да подстичете привреду да више извози не можете да им дајете кредите у динарима јер им правите валутни ризик. Вероватно ће се оставити за извознике, а са друге стране ће се подстицати коришћење и даље субвенционисање динарских кредита", објаснила је Лаура Фодор Агоштон из ОТП банке.

Банкари кажу да је ове године могућ раст динарских кредита, али само оних са кратким роком отплате, до годину дана.

"За све остале кредите преко годину дана није реално очекивати да се интересовање знатно повећа нити од стране потенцијалних корисника кредита, нити за банкарски сектор, прилично је непредвидиво с којом каматном стопом можете да идете на рок од 5 година", каже Драгиња Ћурић из банке Интеза.

Када се буде стабилизовао курс и други економски показатељи, банкари обећавају да ће и динарске кредите одобравати на дужи рок. У међувремену, око 250 милијарди динара чувају на најбољи могући начин, у државним хартијама од вредности.