Кеш је многима гњаважа, али има својe предности

Каква је будућност новца? Хоће ли нестати готовина? Немачка Бундесбанка рачуна да неће, барем не још. Али ће се све више плаћати дигитално. То има бројне предности и бројне мане.

Вероватно се нико никад није заразио короном јер је додирнуо папирни или ковани новац, барем ниједан случај није потврђен.

Али, у доба пандемије је стварно било трговина које не само да су муштерије подстицале да користе картицу или плаћају преко телефона, него су и одбијале готовину.

Доба пандемије је проширило безготовински начин плаћања: према истраживању института EHI из Келна, 2017. је у Немачкој 74 одсто куповина у малопродаји било плаћено готовином, већ 2021. је то било 58 одсто, а прошле године је то пало на само 37,5 одсто.

Како су нестали златници, тако може и папир

Дигитални трансфер је све једноставнији и популарнији и не би било први пут да се потпуно променио начин размишљања о новцу.

Немачка је заправо све до 1975. имала и кованицу од племенитог материјала – "стара" кованица од пет марака је била од легуре сребра у доба кад је још једва игде било златника и сребрњака као у старим данима.

Али, подршка "обичном" новцу ове седмице стигла је из Бундесбанке, немачке централне банке. Тамо је представљена студија "Готовина будућности" где се анализирају предности и недостаци могућих сценарија будућности.

Први је "хипердигитални свет плаћања" у којем је готовина практично нестала из оптицаја, једва да се игде може и подићи новац, нити њиме нешто платити. Чак и међу познаницима се новац пребацује дигитално.

Друга визија је "ренесанса готовине" где је људима постало јасно да дигитални облици плаћања имају и великих недостатака – зависите од исправног уређаја и интернета, осетљиви сте на нападе хакера, а лако се може знати тачно шта сте куповали и где сте били – ваше приватности практично више нема.

Гњаважа с новцем

У доба кад се чини да једва ико мари колико је "прозиран" његов приватни живот, највероватнији је трећи сценарио: "Поступни нестанак хибридног начина плаћања".

Што из комоције, али и зато јер је банкама скупо да држе банкомате па је и до готовине све теже доћи, у догледно време ће постојати оба начина плаћања, иако ће безготовинско бити све раширеније.

Председник Бундесбанке Буркхард Балц је свестан да је "свет новца у Немачкој и у Европи у променама", али каже и да је дужност централне банке да зајамчи несметан промет новца.

Свим централним банкама је готовина подухват - треба штампати, али онда и чувати и од лопова и од влаге, глодара и свих могућих недаћа. Онда су ту и фалсификатори, треба проверавати и мењати новац који је дотрајао или уништен...

А заправо, сав новац који "има" нека држава ионако никад није потребан у папиру – штампа се тек део иметка.

Балц говори о својеврсном парадоксу: Немачка је присиљена да штампа све више новца јер очито многи ипак и велике износе држе под сламарицом.

На почетку емисије евра, Немачка је штампала 165 милијарди евра, сад је то већ готово 400 милијарди иако је готовине у оптицају све мање. Но у начелу је и Балц заговорник "хибридног" облика: добро је имати и дигитални и "прави" новац.

Свакако имајте нешто готовине!

Посебно у кризним ситуацијама није лоше имати и нешто готовине у руци и већ та количина новца помаже стабилности читавог система.

Ту је наравно и опасност рушења рачунарских система, али и чињеница да је надзор дигиталног трансфера веома често негде у иностранству. "За нас као Бундесбанку, али и као систем евра, зато је потпуно јасно да готовина треба да постоји и у будућности", изјавио је Балз.

Ту га усрдно подржава и Нилс Наухаузер, финансијски стручњак Центра за заштиту потрошача покрајине Баден-Виртемберг.

Каже, не само да дигиталним плаћањем људи откривају много о себи и навикама, него је и проблем што сви ти подаци остају у виртуелном свету.

А кад на хиљаде таквих података падне у погрешне руке, онда почињу праве муке. Осим тога, чини се лакшим плаћати картицом, док у новчанику одмах видите да ли је пун или празан. Овај стручњак зато каже да је презадуженост много лакша код "невидљивог" новца.

И продавницама и банкама је то мука

Управо ће Бундесбанка повести разговоре с кључним чиниоцима о судбини готовог новца, с представницима у трговини и с комерцијалним банкама.

Продавнице заправо скупо плаћају услуге безготовинског куповине – то иде и до пар процената износа који муштерија плаћа.

Али имају и предности: нема пребројавања новца нити опасности да која новчаница нестане или да се погрешно врати кусур, нема ни транспорта него све одмах легне на њихов рачун.

Комерцијалне банке се још радије желе опростити од готовине: оне немају никакве користи кад неко подигне новац, а ланац филијала и банкомата је само трошак.

петак, 14. јун 2024.
20° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије