Српски млекари у Мађарској

Први пут без виза, већи произвођачи млека у Србији обишли су фарме у Мађарској. Видели су на који начин та чланица ЕУ подстиче производњу млека. Највише новца, у последњих десетак година, уложено је у генетику и повећање производње млека, а најмање у штале.

Студијско путовање организовао је београдски "Имлек". Фарма "Агрота Сарваши" има 640 крава, а оближњој млекари дневно испоручује око 15 вагона млека. Годишњу квоту од пет и по милиона литара млека не смеју да прекораче. За литар добијају 26 евроценти, плус премију од 3 евроцента.

"У последњих шест година позитивно послујемо, сваке године смо профитабилни. У 2001. години изградили смо музилиште, а прошле године складиште за стајњак", каже менаџер фарме "Сарваши" Јожеф Сич.

Власници фарме намеравају да изграде складишта за сточну храну у вредности од петсто хиљада евра. Из државне касе добиће 40 одсто бесповратних средстава за те намене.

У Мађарској, државне фарме приватизоване су пре петнаестак година. Нови власници су, како кажу, у међувремену удвостручили годишњу производњу млека, са пет на десет хиљада литара млека по крави.

"Између осталог што смо видели код Мађара јесте и то да су стимулисани од своје државе да могу да се баве сточарством, без обзира колики број крава имају, а имају и премију за млеко", истиче Саша Обућински из Уба.

"Мени се свиђа измузиште, 40 грла се музе одједном. Домаћини су пријатни. Овде је просек по крави девет до десет хиљада литара млека годишње. На нашој фарми је око пет хиљада, дупло мање, јер немамо овакву генетику, овакве краве", каже Марко Митровић из Љубића, код Чачка.

Фармери у Мађарској добро рачунају, улажу у оно што им се најпре враћа.

Драгољуб Милутиновић из Варне, код Шапца, каже да је и у Мађарској очигледно да производња млека не може да издржи велика улагања.

"Објекти су стари, не реконструишу се и одржавају се слабо", каже Милутиновић.

Ове године, за подстицање пољопривредне производње чланице Уније добијају 44 милијарде евра. Део новца одлази произвођачима млека, а највише у развој сеоских средина.