Тржишној економији потребан људски лик

Председник Светске банке Роберт Зелик оценио је да предстоји велико слабљење привредног раста у земљама у развоју током ове године, што ће угрозити још већи број људи, па стога Група 20 најразвијенијих земаља и привреда у наглом успону (Г20) не сме посустати у изналажнењу путева за поновно успостављање поверења у светску привреду.

Зелик је агенцији Ројтерс пред самит Г20 2. априла у Лондону, рекао да би се многи изазови кризе могли решити уколико би та групација договорила реформисање и јачање улоге постојећих међународних институција ради отпора протекционизму, процене ефикасности стимулативних пакета и надгледања реформи банкарског сектора.

"За 21. век нам је потребна тржишна економија с људским ликом. Хумана тржишна економија мора препознати своју одговорност према појединцима и целом друштву", сматра председник Светске банке.

"Сада није тренутак за попустљивост, за изражавање лажног уверења да је учињено све што се могло учинити. Није време за ублажавање националних или чак и регионалних акција. Закључак који можемо извући из догађаја из прошле године је наша неспособност да предвидимо шта нам се приближава и какви неочекивани догађаји из тога могу проистећи", рекао је Зелик.

Челник Светске банке је предочио да нови подаци Светске банке показују да би се привредни раст у земљама у развоју могао знатно успорити на 2,1 одсто у 2009, што је пад за више од три процента у односу на прошлу годину.

Раст ће највише опасти у централној и источној Европи, централној Азији, Латинској Америци и карипском региону.

Глобална трговина робом и услугама би истовремено могла, према процени експерата Светске банке, да се смањи за око шест одсто, највише за 80 година.

Борба за храну

Ове године би због кризе сиромаштвом могло бити захваћено још 53 милиона људи који опстају са мање од 1,25 долара дневно.

"У Лондону, Вашингтону и Паризу се говори о бонусима, а у деловима Африке, јужне Азије и Латинске Америке се води борба за храну", указао је Зелик.

Зелик је указао да се они који су свесни размера садашње кризе залажу за нови глобални режим управљања светском привредом и финансијама, али је нагласио да су сада примарне реформе постојећих институција и њихово ефикасније деловање, укључујући давање веће улоге земљама у развоју.

"Уколико се светски лидери озбиљно залажу за формирање нове глобалне одговорности и управљања, нека отпочну модернизацију мултилатералних институција како би пружили више утицаја Светској трговинској организацији, Међународном монетарном фонду и Светској банци, ради надгледања националних политика", рекао је Зелик.

Светски лидери би, како наводи, требало да извуку поуке из претходних економских криза у Латинској Америци 80-их година прошлог века и Азији из 90-их, да не би понављали грешку игнорисања недаћа најрањивијих и додао да земље у развоју треба да постану део глобалног решења за општу кризу.