Стране банке неће повлачити новац

Под покровитељством Међународног монетарног фонда и Народне банке Србије, у Бечу је одржан састанак представника српске централне банке, коју предводи гувернер Радован Јелашић и страних банака које послују у Србији.

Састанку су присустовали представници Међународног монетарног фонда, Европске комисије, Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке и Групе Светске банке.

Гувернер Јелашић изјавио је после састанка да је договорено да банке одрже висок ниво капитализације, као што су је имале до сада и додао да очекује да ће банке наставити да повећавају кредитну активност у Србији.

"Грађанима доноси сигурност чињеница да стране банке ни у овој години неће повући новац из Србије", навео је Јелашић.

Матице десет највећих страних банака које послују у Србији потврдиле су да ће наставити да пружају помоћ у кредитирању српске привреде.

Гувернер је рекао да је банкама дозвољено да, ако хоће, за петину смање ниво кредита у Србији, али он не очекује да до тога може да дође.

"Банке које евентуално желе, могу да смање своју изложеност за 20 одсто у односу на кредитну изложеност договорену споразумом прошле године. Међутим, надамо се да ће, захваљујући позитивном развоју и смањењу обавезне резерве, доћи до повећања кредитне активности у Србији", навео је Јелашић.

Нови договор, како је навела НБС, "представља подршку српској привреди у периоду тренутне кризе и уверење да ће, након што се привредни опоравак устали, наступити позитивна кретања".

Капитал на одговарајућем нивоу

На данашњем скупу је оцењено да су се матичне банке страних банака које послују у Србији понашале као одговорни власници и да су после потисивања Бечког споразума повећавале износ укупних кредита на српском тржишту.

Економисти сматрају да је добро што је банкама дозвољено да се више руководе потребама тржишта, али кажу да то носи и одређене ризике који би могли да утичу на раст курса и цену кредита.

"У случају да се банке овде осете несигурним или добију налог од централа, могао би да се осети мањак девиза. С обзиром да са постепеним улбажавањем бечког договора имамо смањење обавезне резерве то не треба очекивати", рекао је економиста Владимир Вучковић.

Оснивачи су, наводи се у саопштењу НБС, помогли да се капитал банака у Србији одржи на одговарајућем нивоу, па је тако у септембру 2009. године показатељ адекватности капитала укупног банкарског сектора износио 21 одсто.

"Матичне банке су потврдиле раније преузете обавезе у погледу одржавања адекватности капитала и изложености према Србији у складу са макроекономским програмом за 2010. годину", саопштила је НБС.

На састанку банака у Бечу, познатом у домаћој јавности као "Бечка иницијатива", прошле године договорено је да се српској привреди омогући да у време економске кризе одржи ликвидност и производњу, уз помоћ банкарских позајмица.

Државни званичници већ износе процене да привреда излази из рецесије и да више нема потребе за административним мерама којима би се банкама прописивали минимални износи за кредитирање.