Кина пркоси кризи

Амбициозне кинеске компаније, упркос светској економској кризи, настављају да реализују своје планове и шире своје пословање на страна тржишта.

Према проценама кинеског Министарства трговине, ова најмногољуднија земља на свету би могла да уложи у економију других земаља и до 60 милијарди долара директних инвестиција.

"Тенденција раста директних кинеских инвестиција је сигурна, јер је гарантује активна државна подршка кинеској привреди", изјавио је генерални директор агенције за подршку инвестиција при кинеском министарству трговине Лиу Ђочан, а пренео "Чајна дејли".

Министарство трговине тврди да ће се тај тренд "не само одржати", већ ће постати и израженији.

Укупне инвестиције у свету су током прошле године опале за 39 одсто у поређењу са 2008. годином, достигавши ниво од хиљаду милијарди долара, док су кинеска улагања у страни нефинансијски сектор у том периоду порасла за 6,5 одсто и достигла 43,3 милијарде долара.

Захваљујући усвајању владиног пакета антикризних мера, вредног 585 милијарди долара у новембру 2008. године, Кина је успела да се сврста међу малобројне земље које су повећале висину својих инвестиција у условима глобалног економског пада.

Вашингтон незадовољан

Међутим, пошто се очекује да ће Влада током године одустати од антикризне стимулативне политике, експерти су забринути да би се брза ревалвација националне валуте негативно одразила на економију Кине.

Европска унија и САД повремено критикују кинеску фискалну политику, оптужујући Пекинг да плански и вештачки држи вредност јуана на ниском нивоу како би помогли сопственом извозу.

Председник САД Барак Обама је почетком фебруара изјавио да ће Вашингтон наставити Пекингу да намеће тему ревалвације јуана и да ће заузети оштрији став када је у питању дебаланс у америчко-кинеској трговини.

Влада у Пекингу је више пута званично саопштила да ће наставити са подршком стабилности јуана на "рационалној и избалансираној основи" и да ни једна земља нема право да указује Кини како да поступа по том питању.

Водећи произвођач хране у свету

Кина је у односу на ЕУ имала примат у свету и по вредности произведене хране. Према подацима Светске трговинске организације (СТО), у 2008. години била је водећи произвођач хране у свету, а вредност кинеске производње на том сектору достигла је 759,94 милијарде долара.

Кина је, иначе, једна од мањег броја земаља које су обезбедиле податке за СТО за 2008. годину. Последњи расположиви подаци о вредности пољопривредне производње 27 чланица ЕУ односе се на 2000. годину, у којој је вредност произведене хране у тим државама износила 248,69 милијарди долара, док је вредност производње хране у Кини и те године била већа, 268,15 милијарди.

Последњи податак о вредности хране произведене у САД којима СТО располаже односи се на 2007. годину. Тада је вредност америчке пољопривредне продукције достигла 311,23 милијарде долара, према 246,57 милијарди у 2006. години.

Кина је по вредности пољопривредне продукције била испред САД још 1995. године, кад је СТО почела да води ту статистику.

С обзиром на то да се подаци СТО односе на вредност, а не на обим пољопривредне производње, из њих се не може добити слика "кризе хране", која је потресала свет 2008. и довела до грађанских немира у више земаља, у којима се сиромашно становништво осетило веома угроженим због осетног раста цена хране, комбинованог са мањком неких основних животних намирница.