Читај ми!

Није свака мајска киша златна – јагоде и трешње овог пролећа труну и пуцају

Са чувеном изреком да мајска киша злата вреди, ове године се, како се чини, не би сложили произвођачи трешања и јагода. Због велике количине падавина и превелике влажности земљишта труле и пуцају плодови. Готово у свим воћним врстама долази до развоја болести и штеточина, а проблем је што воћари не могу адекватно да заштите своје засаде, будући да киша свакодневно пада.

На пољопривредном газдинству Анелије Хеслењи из Зрењанина трешње су ушле у пуну родност, али ове године квалитет плодова није као ранијих.

„Воћњак је у осмој години. Ово је први озбиљнији род и до ове године није било оваквих проблема са кишом. Први пут нам се догодило да је значајан део рода уништен, да је оштећен од велике количине падавина и влаге. Брање је доста успорено, јер су плодови попуцали, па брзо труну. И нису трешње тако лепе на изглед, као што су биле претходних година“, каже Анелија Хеслењи, произвођач трешања.

„За ово, прво, време зрења сигурно је 50 процената рода оштећено. Цена је доста ниска у односу на претходне године. Код откупа на велико и сама почетна цена је била ниска, а из дана у дан иде надоле. То је велики шок за нас, будући да су одржавање воћњака, кошење, заштита скупљи него лане“, додаје наша саговорница.

Прве трешње су се, каже, на велико продавале за 250 динара по килограму.

„Али, то је било само тог првог дана. Већ другог дана цена је пала и сад кажу да је килограм 120 динара. Ми више не продајемо на велико, само на мало – на воћњаку. Верујте да је цена од 120 динара баш ниска. За те паре ове године трешње не вреди ни брати. Понављам, берба иде јако споро. Морате да преберете и одстраните плодове који су попуцали и треба много времена да би се набрао килограм трешања“, објашњава Хеслењи.

„Трешње које нису за јело, ако су здраве остављамо за ракију. Оне које нису здраве морамо да бацимо, јер у ракију не могу да иду трули плодови. Ракија неће бити добра и квалитетна“, каже наша саговорница.

Осим временских неприлика, произвођачима трешања велику муку задају и птице.

„Боримо се и са чворцима који доста трешања поједу. И поред два топа и два страшила која треба да их терају, тешко је изборити се са њима“, истиче Хеслењи.

Због кише и влаге појава болести и штеточина у воћњацима

И у Институту за воћарство у Чачку кажу да за поједине воћне врсте ово није добра година.

„С обзиром на изузетно високе количине падавина година није погодна за воћарство, поготово, на равнијим теренима и земљиштима тежег механичког састава где се вода дуже задржава. Сигурно да поред високе влажности и велике количине падавина и температуре које су променљиве утичу на интензивнију појаву болести и штеточина, и то се односи на све воћне врсте“, каже Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку.

„Код коштичавог воћа је интензивна појава болести сушења гранчица и целих стабала. На трешњу ово изузетно лоше делује. Долази до пуцања плодова и њихове неупотребљивости за свежу потрошњу. Због неуобичајено топле и благе зиме још раније смо бележили велики интензитет напада бактеријских обољења, пре свега, из рода псеудомонас са којима произвођачи углавном немају искуства и немају адекватно решење“, објашњава наш саговорник.

Када је реч о јагодастом воћу, ова количина падавина је неким врстама добродошла, док на другим само прави штету.

„Што се тиче јагода, ово време јако лоше делује на њих. Зато је наша препорука произвођачима да без обзира на временске услове средства за заштиту користе према препорукама и да поштују каренцу. Потрошачима саветујем да прво воће које стиже купују само од проверених произвођача како би били сигурни да једу воће у којем нема остатака пестицида“, истиче Лепосавић.

„С друге стране, када говоримо о малини, по којој је Србија у свету позната, уколико су произвођачи правилно одабрали парцеле, тј. земљиште, јер малина и друго јагодасто воће траже лакшу структуру земљишта, овакво време изузетно благотворно утиче на кондиционо стање биљака. У главним производним регионима су у највећем броју случајева малина и купина добре“, наводи наш саговорник.

Мање сунца – лошији квалитет воћа

Осим на прве плодове, нестабилно време негативно утиче и на воће које се тек развија.

„Због лоших временских прилика код одређених воћних врста као што су, рецимо, крушка и делим ично шљива смо имали слабо опрашивање и оплодњу. Пчеле нису летеле, а произвођачи немају навику да уносе бумбаре у засаде“, каже Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

„Ове велике количине падавина, које не памтим, свакако отежавају производњу јагода и трешања. Проблем је са чувањем и заштитом од монилије. Такође, доста се отежава заштита од чађаве краставости, јер не можете да уђете да заштитите. Киша сваког дана пада. Не пуца трешња само због влаге у ваздуху, већ и због велике количине воде у земљишту. Висина штете зависи од сорте, али се креће од 30 до 50 посто“, додаје наш саговорник. 

Чак је и воће које је здраво лошијег квалитета него претходних година.

„Да би се накупило више шећера треба сунца. Јагода има мање суве материје, али и доста плодова трули...“, објашњава Кесеровић.

У овом тренутку, каже, незахвално је прогнозирати каква ће бити берба воћа које ускоро пристиже попут боровнице и каснијих сорти трешања.

„Надам се да код њих неће бити толико великих проблема. Показало се да сам био у праву када сам раније рекао да ће ово бити једна од роднијих година, али ево, сад проблеме ствара киша. Уз то, имали смо и велике штете од града, поготово тамо где нема противградних мрежа. Било је и олујних ветрова који су отварали мреже, па је опет дошло до штете“, наводи наш саговорник.

„Када је реч о кајсији, ту очекујем висок род. Кајсија је измрзла у малом проценту и требало би да буде стварно добра. Јабука је, за сада, под контролом. Код шљиве очекујемо већи род него прошле године, а, кажем, крушака ће бити мање. Род вишње би требало да буде на прошлогодишњем нивоу“, каже Кесеровић.

Здрави плодови који нису за конзумирање у свежем стању могу се замрзнути и тако продавати или искористи за припрему, рецимо, компота, пекмеза, ракије... Проблем је што то могу да раде само они који имају прерађивачке капацитете.

Упркос неповољним условима, стручњаци упозоравају, да произвођачи морају да се труде да остваре што бољи квалитет производа, јер само квалитетан производ може лако да пронађе купца на тржишту.

петак, 29. септембар 2023.
16° C

Коментари

Divno je biti Srbin
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
zdenek.zigovic@seznam.cz
Дупла свадба на Златибору – младенци улетели у брак хеликоптерима
Sta smo postigli?
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
Re: nepostovanje
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"
Девојке нису дошле
На балкону за шампионе није било места за девојке, срећом добро "кувају"