Трговци под лупом због високих цена – могу ли купци да их казне

У продавницама у Србији промет је мањи за девет одсто. Продаја је пала и у Словенији и Мађарској и то за око 12 одсто, док у Хрватској стагнира. Француски министар финансија недавно је запретио трговцима хране да ће, уколико не смање цене, држава увести додатне порезе на профит. Код нас се о таквим потезима не размишља. За високе цене трговци плаћају казну кроз смањени промет.

Грађани Србије мање купују, и то за девет одсто. Најмање се штеди на храни, док се за друге производе више стеже каиш.

"Јесам, смањила сам куповине, али не знам чега сам се лишила, свега помало", наводе грађани, или: "Шта је потребно – потребно је".

Напомињу да се ни раније нису разбацивали, али "сада се не једе бечка, већ пилетина".

Купци се, оправдано, највише жале због цена хране. Стручњаци кажу да су цене високе у земљама у којима храна доминира у потрошачкој корпи, а у које спадају и Србија, Мађарска, Словачка или балтичке земље.

"Много је фактора томе допринело, не само овај геополитички лом који се десио већ и лоша пољопривредна година прошле године, а нажалост и понашање потрошача које је овде присутно које не кажњава управо те продавце и произвођаче који подижу неоправдано цене својих производа", каже др Иван Николић са Економског института.

Статистика и званичници кажу да је најгоре прошло и да више нема трошковних притисака на инфлацију, па самим тим ни основа за даљи раст цена. Купци, међу којима језиком аналитичара – влада "погоршање расположења", не мисле тако.

"Ја разумем људе, тај ефекат не може одмах да се прикаже и он ће тек доћи у наредним месецима. Али оно што је чињеница да смо ми зауставили раст инфлације, да је инфлација кренула да пада, да креће стабилизација цена и њихово спуштање", навео је министар трговине Томислав Момировић.

У ресорном министарству кажу да је опредељење тржишна привреда и слободна конкуренција. Потврда су и десет малопродајних ланаца који послују у Србији, а добродошли су и нови.

"Уколико буде неопходно ми ћемо интервенисати и у будућности. То не сме да буде пракса али док год су овакве околности, док год имамо рат на истоку Европе ми ћемо се трудити да заштитимо наше најугроженије слојеве становништва", рекао је Момировић.

Управо тај геополитички фактор аналитичари виде као тренутно једини ризик, али упозоравају да ће рецесиони притисци потрајати. Последица је да у краћем року не може да се рачуна на већи привредни раст.

"Реални пад тражње ће неминовно довести прво до успоравања пораста а затим можда и до номиналног, односно пада нивоа цена појединих производа. Ту пре свега мислим опет на неке пољопривредне производе", напоменуо је Николић.

Због цена, првенствено су трговци под лупом мада су они крај једног дужег ланца, од произвођача, добављача, дистрибутера и транспортних компанија.