Обележавање меса ознаком "Пореклом из Србије" је добра идеја, али за опоравак сточарства треба много више

Да би се нашли у малопродаји месо и производи од меса са домаћих фарми осим декларације коју виде трговци морају да имају и посебну ознаку "Пореклом из Србије" у витрини или на рафу коју јасно виде потрошачи.

"Наша компанија у свим малопродајним објектима спроводи кампању обележавања меса ознаком ‘Пореклом из Србије’, а све у складу са Правилником о декларисању, означавању и рекламирању хране. Сви производи који испуњавају прописе и услове из наведеног правилника имају ознаку поред цене, која у потпуности одговара званичном изгледу жига", кажу у једном трговинском ланцу.

"Реакције на ову кампању су позитивне, јер потрошачи знају да препознају и цене домаћи квалитет. Као компанија која постоји већ 33 године и која се од породичног бизниса развила у највећи домаћи трговински ланац, одавно смо препознали значај домаће производње. Због тога смо, поред наше основне делатности – трговине, развили и сопствену производњу свежег меса и органских производа, као одговор на потребе потрошача, али и као наш допринос заједници у којој послујемо. Сви производи из наше, личне производње поносни су носиоци жига ‘Пореклом из Србије’", додају у овој компанији.

Потрошачи желе да знају са којих тачно фарми потиче месо

У ресорном министарству кажу да је ознака "Пореклом из Србије" помогла потрошачима да на једноставан и транспарентан начин добију гаранције да производи које носе ову ознаку долазе са домаћих фарми и од животиња које нису храњене ГМО хранивима.

"Према информацијама које добијамо, како од трговаца на мало, тако и од потрошача, мишљења су веома позитивна, с тим да захтеви потрошача иду и даље у правцу добијања још детаљнијих података који би били истакнути на витринама у малопродајним објектима, као што су подаци о називу фарме одакле долази месо, време това и датум клања", каже Бранислав Ракетић, руководилац групе за квалитет, декларисање и означавање хране при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

"Управо ови захтеви потрошача представљају задатак за министарство, као и остале учеснике, да се кроз примену блокчејн система осигурају наведени подаци, употребом дигиталне технологије која ће значајно допринети транспарентности, али и смањити трошкове дељења информација", додаје наш саговорник.

У прилог тврдњи да кампања даје позитивне ефекте Ракетић наводи и да је током прошле године произведено 81.481 тона говеђег меса, што је 1.800 тона више него годину раније.

“У протеклом периоду показало се да маркетиншке активности у циљу привлачења пажње потрошача имају добар ефекат, а посебно када се заснивају на системима који гарантују додату вредност производа. Додата вредност може да се постигне приватним и/или јавним партнерством и сарадњом кроз контролисани систем производње и прераде. Управо разне националне ознаке квалитета и порекла омогућавају да производ буде лако препознатљив на тржишту”, објашњава Ракетић.

Ознака, каже, преноси јасну информацију потрошачу о посебним карактеристикама производа.

“Пре свега, да се ради о производу који је произведен од сировине која потиче искључиво са одређене територије, односно државе и који има посебне карактеристике, било да оне долазе због састава производа, квалитета сировине, начина производње или се ради о производњи која је прихватљива са аспекта заштите животне средине или неког другог критеријума", прецизира наш саговорник.

"С тим у вези, од изузетне важности је подстицање произвођача да учествују у системима квалитета, као што је органска производња, ознаке географског порекла, ознаке производа који су произведени на фармама са вишим стандардима добробити животиња, добровољне програме сертификације као што је сертификација према захтевима ГлобалГАП, ИФС и БРЦ, ИСО (9001, 22000, 14001), "CarbonFree" сертификат и други”, истиче Ракетић.

За ознаку "Пореклом из Србије" се, наводи, ресорно министарство одлучило како би дало додатни подстицај домаћој производњи меса, а на захтев сточара.

Сточарство мора да се стави на здраве ноге

Фармери кажу да је кампања делимично остварила циљ, али да прави ефекат који се очекивао, ипак, није дала.

“На томе не можемо да заснивамо опоравак сточарства. Сточарство морамо да ставимо на здраве ноге и да имамо профитабилну и самозадовољавајућу производњу. Колико пратим рад нове министарке видим да је схватила проблематику. Хоће прво да направи пресек стања, да видимо шта имамо и шта нам треба, јер се сусрећемо са чињеницом да не знамо које количине свиња и млека имамо”, каже Зоран Матијевић из компаније Матијевић.

“На основу тих података треба донети одлуку о субвенционисању. Нама, рецимо, годишње треба око три милиона свиња, а тренутно имамо два милиона. Треба да видимо колико нам треба крмача, и онда да те крмаче субвенционишемо. Уз то, битно је да не раздвајамо мале и велике произвођаче, јер нам и велики требају. Мали се константно субвенционишу, а велики су ти који могу да потегну и да направе велике инвестиције и капацитете како бисмо имали довољно млека и меса”, додаје наш саговорник.

Тражња за месом је, објашњава, пала јер су цене скочиле.

“У последњих годину дана цене меса су порасле 15-20 посто. Ако гледате вредност продатог меса, вредносно се месо продаје више, али количински мање. У неким маркетима продаја свињског меса пала је и за 40 посто”, каже Матијевић.

Могуће појефтињење меса од јесени

Добра вест за потрошаче је да би у наредном периоду цена меса могла да крене силазном путањом.

“Тренутно је цена сточна храна пала, али имамо улазе од прошле године када је цена била висока. Долази нова сетва, те цене иду према доле. Може цена меса да иде на доле, али тек од септембра, октобра. То је циклус који не може тако лако да се занови. И у Европи и код нас је производња меса смањена. Да бисмо задовољили домаће потребе из домаће производње потребно је дефинисање стратегије колико нам треба свиња, колико нам треба крава и мислим да нам за то треба неколико година”, истиче наш саговорник.

Мере за опоравак домаћег сточарства

И у Привредној комори Србије кажу да су за опоравак сточарства потребне озбиљне, системске мере.

“Сточарство је у вишедеценијској кризи, што се огледа у смањеном броју животиња и смањеној производњи меса, али још имамо довољно за сопствене потребе. Последице ковида и кризе са Украјином и Руском Федерацијом су допринеле да сточарска производња једва опстаје. Сада нам недостаје свињско месо и производња је на нивоу 90 посто самодовољности, па је увоз повећан”, каже Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточних производа ПКС.

“За опоравак сточарства потребно је направати стручну анализу и предлог да се фармерима понуди модел држања крмача и гајење прасади. На пример, у неколико хиљада домаћинстава покренути производњу 80-150 крмача. Прасад после залучења могу да се проследе групи произвођача која би радила само тов свиња до 100-110 килограма. Држава може да помогне у добрим уговорима са банкама и набавци генетског потенцијала”, додаје наш саговорник.

За кампању обележавања меса и производа од меса ознаком “Пореклом из Србије” каже да је добра идеја, која није у потпуности заживела.

“У Србији важи закон о забрану гајења и промета ГМО биљака, па самим тим храна за животиње је нон ГМО и много је скупља. Ми ту предност нисмо искористили у извозу и рекламирању производа. С друге стране увозимо свињско месо и производе од меса које потиче од животиња које су храњене таквом храном. У 2022. години смо увезли око 40.000 тона меса у вредности 100 милиона евра. Највише се увози свињско месо за прераду. Такође, на увоз производа од меса потрошили смо 40 милиона евра”, истиче Будимовић.

Највећи проблем због којег потрошачи у Србији више воле да купују увозне производе види, пре свега, у томе што је присутно вечито размишљање да је на Западу све боље и више уређено.

“Други разлог је цена, а трећи је озбиљан недостатак националног размишљања”, додаје наш саговорник.

Осим обележавања производа од меса ознаком “Пореклом из Србије” у нашој земљи се спроводи и кампања “Чуваркућа” која управо има за циљ подизање националне свести о предностима домаћих производа.

“Чуваркућа је добро осмишљен пројекат и до сада је овај знак понело близу 1.000 производа, али углавном великих компанија. Сада се окрећемо више неким средњим и малим произвођачима чији су производи 100 одсто домаћег порекла. И производ, и паковање, и енергија, и рад. То потрошачи треба да спознају, а не да посегну за страном шунком или не дај Боже виршлама”, каже Будимовић.

Тренутно се размишља и о иницијативи да читаве радње буду само чуваркуће. Да то буде знак који се препознаје и у другим државама, који гарантује висок квалитет и домаће порекло.