Шта и колико чега има у робним резервама

Храна је социјална и економска категорија. У кризним ситуацијама каква је била због пандемије ковида или сада када су на истоку Европе ратни сукоби, посебно на значају добија политичко-безбедносна функција, а шта и колико чега има у робним резервама – питање је од националног интереса.

Због тога се изузетно ретко саопштава да, на пример, у складиштима имамо 240.000 тона пшенице, 11.000 литара уља, више од 2.000 тона млека у праху, више од хиљаду тона пасуља.

"Купљено је нешто из новог рода, има нешто старог. У сваком случају, ми се трудимо да обезбедимо континуитет на залихама", каже Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине.

Производња пшенице је око милион тона већа од домаћих потреба. Слично је и са кукурузом.

Производи се око шест милиона тона, а троши око четири милиона тона. Са месом и млеком не стојимо тако добро јер је због раста цена сточне хране говедарство у паду, као и свињогојство, тако да смо одавно увозници меса за прераду.

"Логично је да владе других земаља, водећи рачуна о националној прехрамбеној сигурности у сопственој земљи, траже алтернативу за прибављање управо ове робе која бележе константан раст цена на светском тржишту, логично је да ће се обратити својим традиционалним партнерима", рекла је Жаклина Стојановић, декан Економског факултета.

Управо је то била тема разговора министара пољопривреде Србије и Црне Горе.

Владимир Јоковић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе, рекао је да се углавном разговарало о сарадњи, о континуираној набавци свих пољопривредних производа који недостају Црној Гори и да је наишао на потпуно разумевање.

"Црна Гора се налази на приоритету држава у региону када је у питању испорука пољопривредних производа", истакао је Јоковић.

Упркос великим субвенцијама, Црна Гора има само вишка вина, док је производња свих животних намирница, у неким случајевима и до 80 одсто мања од онога што је потребно.

"Морамо да будемо спремни у одређеним околностима да земљама које су нама пријатељске, доказано пријатељске и земље које поштују српски народ – помогнемо уколико дођу у извесну кризу снабдевања", каже Момировић.

У Црној Гори кажу да односи две земље одавно нису били бољи, а чини се и да се после почетног неповерења све више увиђају предности Иницијативе "Отворени Балкан".

"Ту ја видим шансу и они који су то креирали, дакле, председник Републике Србије Вучић, Рама и Зајев направили су један искорак који ће се негде у будућности показати као историјски за Западни Балкан", рекао је Јоковић.

Управо почетком прошле године Србија је укинула забрану извоза дефицитарних производа, најпре за земље чланице "Отвореног Балкана", а онда и у суседне земље које нису приступиле Иницијативи.