Привредни раст и изазови у 2023. – да ли треба да будемо охрабрени или забринути

Шефица канцеларије ММФ-а у Србији Јулија Устјугова каже да сви славимо лепо време јер нам то помаже да мање трошимо енергенте, имамо мање фискалне издатке, а да пад привредног раста буде мањи. Независно од временске прогнозе, ММФ за ову годину предвиђа успоренији привредни раст у Европи и широм света него прошле године.

"Сличне прогнозе важе и за Србију. Добра вест је да се већи раст очекује у другој половини године и 2024. Неки показатељи сугеришу да је инфлација у неким земљама већ доживела врхунац и да ћемо у овој видети пад. Наравно, битни фактори ће бити цене енергената и хране", додаје Устјугова.

Порука за креаторе макроекономске политике је да наставе да раде на монетарној стабилизацији и финансијској консолидацији, при чему је највећи изазов отварање нових могућности за прилив капитала.

Централна тема аранжмана Србије са ММФ-ом су енергетска стабилност, улагања и спровођење структуралних реформи у том сектору. Србија је у децембру повукла прву траншу од милијарду евра од ММФ-а на основу стендбај аранжмана, а нови разговори су заказани за март.

"Нисмо негативни, али мислимо да се тај раст и наша очекивања за дугорочан раст од четири и по посто годишње неће остварити у 2023. години", наводи Драгослав Величковић из ОТП банке.

Прогнозе за ову годину зависе од одговора на питања: да ли ће се зауздати инфлација, каква ће бити пољопривредна сезона, докле ће трајати рат у Украјини. Хиљаду највећих компанија из 11 земаља става су да ће рецесије бити.

"Оно где не постоји консензус то је колико ће она бити озбиљна и колико ће она тачно трајати. Ту се виде неке драстичне разлике у ставовима. С друге стране, највећи број компанија верује да су они спремни да на те изазове одговоре", каже Урош Милосављевић, директор КПМГ.

Веће залихе енергената у остатку света резултат су и што је Кина, као велики потрошач, мање-више била закључана. Због тога су све очи упрте у раст кинеске економије после укидања свих ковид мера. За Србију и додатни услов: политичка стабилност.

"Јако је битно да се све важне одлуке доносе на бази економских показатеља, да се јако добро размисли ко су трговински партнери, одакле долазе стране дирактне инвестиције", каже Милош Зечевић, директор Сектора за управљање активом и пасивом из Ерсте банке.

Закључак је да се курс динара неће битније мењати, да ће се референтна камата још два пута мењати и у периоду јула и септембра успорити, а да ће сваки раст изнад један и по одсто у тренутним околностима бити успех.