Због високих температура воће би могло слабије да роди

Данило Вешовић из Зрењанина је у воћњаку готово свакодневно. Зимски радови су, каже, увелико у току.

"Што се воћака тиче, још није проблематично, али ако се настави топло време може да дође до проблема. Воће још није кренуло, још нису почели да пуцају пупољци на јабуци и шљиви, за остало не знам. Ми смо тренутно у резидби. Сад је за то идеалан тренутак, лишће је опало, а резидба се и ради до кретања вегетације. Људи који имају пуно воћака гледају да одраде то. Има воћара који кад воће процвета још нису завршили резидбу", објашњава Данило Вешовић.

"Може да буде мраза касније, али ја сам до сада имао среће. Само једне године сам имао проблем са великим мразем, свих других је увек остајало нешто воћа. Али, то се никад не зна, то је фирма под отвореним небом", додаје наш саговорник.

У Пољопривредној стручној служби Зрењанин кажу да у воћњацима, па тако и у њиховом огледном воћњаку, за сада све изгледа као да се ништа не дешава, јер су воћке у стању мировања.

"Све воћне врсте за свој нормалан раст и развој захтевају одређену суму ниских температура, испод 10 степени. То је око 90 дана годишње. Период зимског мировања се дели на дубоко мировање и еколошко мировање. Дубоко имају све воћке без обзира каква је спољна температура и оно траје 30-40 дана, што значи да се сада прекида", објашњава Милинко Синђић из ПСС Зрењанин.

Еколошко зимско мировање, истиче, почиње у овом периоду.

"Ако сада буду температуре преко 10 степени воћке могу да се "збуне" и да крену. Прва која реагује на то је кајсија. Зато она највише и страда код нас. Чим наступи хладнији талас, ти сокови који су покренути у њој се прекидају, стварају се чепови у гранама и гранчицама. То се види тек касније на пролеће и лето, када она вегетира, па видимо сушење грана", додаје наш саговорник.

Кајсија прва страда од мраза

Због измрзавања цветова, кајсије већ годинама нема довољно у нижим пределима.

"То је посебно изражено на отвореном где има и ветра који додатно снижава ниске температуре. Једино у неким мањим воћњацима или баштама које су заклоњене кајсија је донела род. Због тога је последњих година упитно њено економско гајење у нашем региону. И већ су и неке осигуравајуће куће одустале од осигурања рода кајсије. Шта ће бити даље тешко је рећи. Време може да се промени, па да буде повољно за кајсију. Тренутно је време тако да комбинација високих зимских температура и продор ниских пролећних температура угрожавају њен опстанак", прецизира Синђић.

На зимске високе температуре највише је отпорна јабука којој и најдуже треба да реагује на спољне услове.

"Ми не видимо да се сокови покрећу унутра, али ако има превише високих температура после 15. јануара, то утиче на неуједначено кретање свих воћних врста, самим тим и на неуједначено цветање. Долази до веће појаве штеточина и болести. Ово је нека врста стреса за воћке. Ми то не можемо да спречимо, али можемо да утичемо на тај стрес тако што ћемо воћку одржавати у доброј кондицији", саветује воћар ПССС Зрењанин.

"То значи да воћка мора да буде снабдевена храном у току претходне године. Ту мислим на фосфор, калијум, магнезијум... Да ништа не би мањкало у њеној исхрани, морамо је добро ђубрити. Воћку морамо да одржавамо у добром здравственом стању. Не сме се допустити да она пати, нити би требало дозволити присуство штеточина, јер то слаби воћку", објашњава Синђић.

Због тога би ово време требало искористити, између осталог, за чишћење воћњака од лишћа.

"Воћари мало полажу на ту операцију, а управо се на лишћу налази доста патогена које касније могу да пређу на воћке. Што мање лишћа имамо у воћњаку имаћемо засигурно мање болести. Лишће може да се изнесе из воћњака или да се неким хемијским средствима подстакне његово распадање", каже наш саговорник.

Штете од мраза на воћу од 60 до 150 милиона евра годишње

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић упозорава да би високе температуре које смо имали до сада, а које су у јануару ишле и до 15 степени, у комбинацији са ниским температурама у марту и априлу могле да оштете воћке и смање приносе.

"Нема дилеме да може доћи у једном периоду до оштећења поготово код коштичавих врста које су јако осетљиве на ниске температуре, као што се дешава у последњих 10 година са кајсијом. Ту су још и бресква и неке сорте трешње. Леска је процветала, све зависи какве ће температуре бити када се појаве женски цветови. То не значи да неће доћи до штете и код осталих воћних врста", каже Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

"Због тих штета од ниских температура Србија губи годишње од 60 милиона евра, чак и до 150 колико је било 2012. када смо имали изузетно ниске температуре и до минус 29 степени", додаје наш саговорник.

Рејонизација воћарске производње

Да би се то спречило струка предлаже рејонизацију воћарске производње.

"Најбољи начин да се заштитимо од ниских температура је да посадимо одговарајућу воћну врсту на одређеној надморској висини. Чак је битно изабрати и добру сорту, јер и сорте показују различиту осетљивост према ниским температурама. Тако, на пример, кајсија није за равничарски део Војводине, може се гајити једино на Фрушкој гори и у подунавском делу. Када је у питању леска или јабука ту нема проблема, није ризик да се саде у равничарском делу", прецизира Кесеровић.

За смањење штете од измрзавања могу се користити различите методе, али то захтева улагања.

"Постоји антифрост систем, што је заправо заштита са водом. Када се температура спусти на минус један укључи се систем и чим се вода претвара у лед она одаје топлоту тако да греје унутра цвет, тек заметнути плодић. Имамо фрост-бастере који избацују топли ваздух, ветротурбине. Постоји и примитивни начин да се око воћа ставе бале сламе и да се оне пале када се појаве ниске температуре. На тај начин се задимљавањем спречава измрзавање", објашњава професор.

У мањим воћњацима препоручује се и кречење стабала.

"На мањим површинама могу да крече дебла и рамене гране, јер бела боја одбија светлост и на тај начин могу да заштите воћке од појавих позних пролећних мразева. Има година када воћке рано цветају, а избегну опасност од касних мразева. Не буде ниских температура, нити измрзавања и воћке се "провуку". Мислим да је то било 1999. Али, вероватноћа за то је 5 до 10 посто", истиче Кесеровић.

Иако се код већине воћних врста зимска резидба увелико ради, када су овакве године постоје и изузеци.

"Ми препоручујемо код воћних врста које имају јако осетљиве генеративне пупољке, а то су, пре свега, кајсија и бресква, да се та резидба одложи до почетка цветања. У случају ако дође до измрзавања генеративних пупољака да се остави што више потенцијално родних пупољака како би се надокнадио тај недостатак од измрзавања", каже наш саговорник.

У Србији се воће гаји на око 185.000 хектара, а најбоља година у десетогодишњем периоду била је 2013, када је род воћа био 1,68 милиона тона.