Штета од пиратерије 100 милиона евра

Услед пиратерије у различитим сферама индустрије направљена је штета од око 100 милиона евра, а њеним сузбијањем створила би се могућност за отварање десетине хиљада радних места у Србији, закључено је на основу процене Америчке привредне коморе у Србији.

Председник Одбора за заштиту интелектуалне својине у Америчкој привредној комори у Србији Миломир Огњановић рекао је да је држава у последњих неколико година направила значајне помаке у покушају сузбијања пиратерије усвајањем више закона из области заштите интелектуалне својине.

Огњановић је додао да је тиме законодавна заштита стављена на исти ниво какав постоји у земљама Европске Уније и земљама које су чланице Светске трговинске организације.

Осим што је скренута пажња на то да Србија има добре законе из те области, на конференцији, на којој је објављена процена Америчке привредне коморе, оцењено је да недостаје и њихова ефикаснија примена како би се постигли значајнији резултати.

Указавши на то да су битни помаци направљени када је 280.000 пиратских дискова покупљено са улица Београда, Огњановић је додао да је напредак постигнут и обуком пореских инспектора који су прошли кроз специјалну обуку, а онда направили 1.150 провера рачунарских система у фирмама у Србији.

Влада Ђурић из компаније "Мајкрософт Србија" рекао је да су 2007. године услед софтверске пиратерије начињени економски губици од око 72 милиона долара.

"Тај губитак могао би да буде још већи ако се настави са пиратеријом, која је 2007. године у Србији износила 76 одсто", рекао је Ђурић и додао да се у наредном периоду очекује пад те стопе.

Акција "Тајни купац"

Ђурић је напоменуо да осим тога што се држава бави сузбијањем пиратерије постоје и неке акције које су осмишљење са тим циљем и као пример навео акцију тајног купца, која се реализује надгледањем услуга како би се видело колико врста пиратског софтвера се дистрибуира нелегално.

Ђурић је објаснио да је та акција током прошлог месеца показала да је дистрибуција пиратског софтвера кроз продајни канал знатно повећана и да сада износи 30 одсто, а да је у априлу прошле године износила 10 одсто.

Зоран Савић из дистрибутерске куће "Миленијум филм" рекао је да је филмска дистрибуција полако почела да се уништава пиратеријом.

Савић је напоменуо да неки подаци показују да је број гледалаца у биоскопским дворанама у Србији знатно почео да опада, док је у државама региона, а посебно у Хрватској њих знатно више, чиме се по броју гледалаца приближавају просеку ЕУ.

Такође је указао на то да многи велики градови у Србији попут Ниша и Новог Сада немају биоскопске сале, а да се 95 одсто прилога од филма оствари у Београду.