Порезом против кризе

Најава да ће Влада Србије размотрити могућност увођења привременог пореза за имућније грађане само је једна у низу истих или сличних мера које планирају или су већ предузеле земље региона у настојању да ублаже последице глобалне економске кризе, јављају дописници агенције Танјуг.

Тако је Будимпешта најавила значајну промену пореске политике, у намери да тиме максимално помогне опоравку домаће привреде. Мађарска је једна од чланица ЕУ која је највиша погођена текућом рецесијом.

Премијер Мађарске Ференц Ђурчањ најавио је да ће влада те земље предложити парламенту да се усвоји закон о смањењу дажбина на плате и добит предузећа, а увећа порез на додату вредност.

Ђурчањ је, осим тога, најавио и увођење новог пореза који би важио само за најбогатији слој мађарског становништва, да би се уравнотежили приходи и расходи у државном буџету.

Хрватска је, такође, бар на основу најновијих реаговања челника извршне власти у Загребу, приправна да разним пореским и другим мерама стимулише све тромију домаћу привреду и спречи даље ширење тешке привредне кризе.

Као једну од најозбиљнијих опција, хрватска влада разматра могућност смањења подстицаја у пољопривреди која сада годишње у спољнотрговинској размени прави минус од 1,3 милијарде долара годишње. Пре распада некадашње Југославије, имала је суфицит од приближно милијарду долара.

Хрватски сељаци сада годишње, у виду подстицаја, добију више од 400 милиона долара. Осетније смањење те суме би, како се калкулише у Загребу, оставило простора да се смање неки порези.

То би, како се претпоставља, било веома важно и корисно за извозно орјентисани део хрватске привреде у индустријском сектору.

Македонија опрашта неплаћене доприносе

Македонски премијер Никола Груевски је, још почетком ове године, рекао да ће његова влада предузети десет мера за ублажавање привредне кризе.

Груевски је тада, између осталог, најавио смањење пореза на капиталну добит, као и опраштање неплаћаних доприноса компанија за здравствено осигурање у протекле четири године, уколико сада пристану да плаћају те дажбине.

У Македонији ће се, осим тога, "опраштати" порез на казнене камате за неплаћене порезе на остварени приход фирми, капиталну добит, порез на додату вредност, а у неким случајевима и пореска оптерећања на имовину и пензијски доприноси.

Влада Македоније је, такође, да би помогла домаћу пољопривреду смањила пореске обавезе сељацима и компанијама у том сектору или их потпуно укинула за оне који имају годишњи приход мањи од пет хиљада евра.

Румунија, која грозничаво настоји да од ММФ-а и Европске уније добије стабилизациони зајам у вредности од око 24 милијарде долара, такође је најавила смањења пореза за домаће компаније и грађане.

Питање је, међутим, како ће се тај план владе реализовати у условима драстичног погрошања свих најважнијих макроекономских показатеља, наводе економисти у Букуршету.

Бугарска је, судећи према изјавама владиних челника, спремна да мерама пореске политике делује на побољшање економске климе у земљи, а међу најконкретнијим мерама помињано је могуће смањење ПДВ-а за неке од најугроженијих делова домаће привреде.

Власти у Софији  најављују још неколико других пореских олакшица за фирме које претежни део своје продукције пласирају на инострано тржиште.