Српска храна за руску душу

Прошле године Србија је у робној размени са Русијом имала минус од 1,62 милијарде долара. Највише смо увозили енергенте, а извозили подне облоге. Да би се тај дефицит смањио потребно је повећати извоз, а шансу за то имају сви пољопривредни произвођачи чија роба квалитетом и количином може да задовољи пробирљиво руско тржиште.

Сиреви, саламе, шунке, сокови, вина, торте, чоколаде, бомбоне, супе и многи други прехрамбени производи из 60 земаља света протекле недеље на једном месту. Не говоримо о неком хипермаркету, већ о највећем сајму хране и пића у Русији и Источној Европи одржаном у Москви.

Од 2.200 компанија које су ту учествовале 20-ак их је било из Србије. На српском штанду посетиоци су могли да виде и пробају суве шљиве, јабуке, парадајз, слаткише, сухомеснате производе, вина, тестенине и кесе.

"Постоји велико интересовање за наше производе, па се надам да ће се до краја године остварити први извозни послови", каже Синиша Ракић из компаније "Ракић пласт".

А за то су потребне бројне дозволе и сертификати.

Саша Јанковић из фирме "Сагал" каже да тренутно прибавља хасап сертификат, који је гаранција квалитета и исправности производа.

"Сматрамо да су наши производи конкурентни, тренутно не можемо да кажемо да задовољавамо све потребе руског тржишта што се тиче поврћа, али се надамо да ћемо то с годинама постићи", каже Јанковић.

За поједине српске излагаче који своју робу већ извозе широм света, Русија је до сада била неосвојива. Ипак, на сајму су успели да уговоре прве послове.

"Задовољан сам оценом квалитета вина, појединци чак сматрају да су нам цене ниске с обзиром на то који квалитет поседујемо, што је јако добро. Причали смо са људима из средњег Сибира који ће доћи да купе први шлепер. Можда ћемо и два, три купца наћи за ово време, што је, с обзиром на то да нисмо ништа до сада у Русију извозили заиста значајан напредак", каже Саша Вучковић из "Вршачких винограда".

И у компанији "Пионир" се надају да ће се њихова роба ускоро продавати у Русији.

"Договори су у току, постоји пар потенцијалних стратешких партнера. Оно за шта су они конкретно заинтересовани су категорија пецива, мармелада, џемова и бомбона. Надамо се да ћемо успети да реализујемо пројекат пласмана тих производа на тржиште", објашњава Ана Марић из Пионира.

Без улагања нема извоза

Много посла је пред онима који би да извозе у Русију. Треба смањити трошкове превоза, обезбедити складишта, формирати кластере и додатно унапредити производњу, како би били конкуренти и ценом и квалитетом, кажу у Привредној комори Србије.

"Немамо довољан број и довољну количину производа вишег степена финализације да понудимо и московском и сваком другом тржишту Руске федерације јер је ту највећа зарада. Зарада се не прави на продаји полуфабриката или са продајом производа нижег степена финализације", додаје Милош Бугарин председник Привредне коморе Србије.

Сајам у Москви био је прилика да српска и руска страна кажу шта једна од друге траже. Договорено је да се више ради на међусобном признавању здравствених, ветеринарских и фитосанитарних уверења.

"Било која српска роба која је квалитетна и има прихватљиву цену могла би да се пласира на руско тржиште. Споразум о слободној трговини се примењује и мислим да већих проблема у сарадњи нема. Већ се ради на постепеној либерализацији, фармацеутски производи су на том списку и то је важно.Треба тежити усавршавању и побољшању процеса царињења и то не важи само за Србију, већ пре свега мислим да увођење реда у Русији", рекао је председник руске Трговинско-индустријске коморе Јевгениј Примаков.

Преко сајма до полице

Учешће на неком сајму практично представља први корак ка изласку на страно тржиште. Извоз у Русију изазов је за многе компаније, поготово ако се зна да се само у Москви дневно потроши 34 хиљаде тона хране.

А да би се на руско тржиште изашло и ту опстало потребно је задовољити све критеријуме које то тржиште намеће. То потврђују искуства оних чија се роба продаје у руским радњама.

"Већ четири године на сајму представљамо тврде сиреве и наша предност је што су они природни то јест што су то биосиреви. Изаћи на руско тржиште било је веома тешко, јер је на почетку требало објаснити разлику између наших и сирева који се праве индустријски", објашњава Себастиан Демел из Немачке.

"Са Русима сарађујемо пет година, а седам година пре тога смо покушавали да уђемо на то тржиште. Учествујемо на свим сајмовима. У овом тренутку имамо два представништва - у Северној и Јужној Русији. Сада смо у фази тражње великог дистрибутера који ће пласирати наше производе по целој Русији", додаје Константинос Кокиноплитис из Грчке.

А то је, може се рећи, рударски посао. Боље пролазе прозиводи који су већ успели на домаћем тржишту.

"Ми десет година учествујемо на сајмовима. Не тражимо директне произвођаче већ фирме преко којих ћемо продавати робу коју увеземо то јест трговинске куће. Увозимо робу која је бренд на националном тржишту. Углавном робу из Италије, Француске, Немачке, Шпаније. На жалост ни један бренд из Србије не знам", каже Владимир Владимирович, из руске дистрибутерске куће.

Срећом, има и другачијих примера, па господин Демел из Немачке каже да од свих српских производа може да похвали шљивовицу.

Шљивовицу нисмо видели у руским продавницама, али зато јесмо паштете, воду, супе, алеву паприку.

"Квалитет мора бити изузетан, ту не сме бити никаквих сумњи. Дизајн је урађен, прилагођен руском тржишту, све производе смо превели на руски језик, ћирилично писмо. Вршимо максималну подршку колико можемо, учествујемо на сајмовима, путујемо, уговарамо, доводимо Русе, слушамо их пажљиво - све њихове сугестије, одговарамо на питања", објашњава Мирослав Томић из Алеве.

А Олег Констатинович, из компаније која дистрибуира производе Алеве по Русији додаје да је његова компаније пре потписивања уговора о сарадњи више пута била у посети Алеви, како би се уверили у квалитет производа и капацитете.

"У року од месец дана испоручено је шест шлепера робе која се сада дистрибуира у Москви и другим регионима широм Русије. План је да до краја следеће године остваримо динамику која ће достизати 8 милиона евра годишње", каже Констатинович.

Србија не може да произведе колико Русија може да потроши. Али Русија одавно није земља која узима све што јој се понуди. То се видело и на сајму где није било лако свратити потенцијалне партнере на српски штанд. А то је кудикамо лакше него убедити руског потрошача да купи неки српски производ када се нађе на полици.