Већи порез на веће плате

Министарка финансија Диана Драгутиновић наговестила је могућност увођења привременог солидарног пореза, према којој би богатије становништво плаћало више порезе.

"Није реч о порезу на луксуз или имовину, већ о порезу на лична примања оних за које држава утврди да су по неком критеријуму богати", објаснила је министарка.

Реформа пореза на доходак значи да се у потпуности мора одустати од идеје о "синтетичком опорезивању грађана".

"Наша идеја је да закон учинимо једноставнијим и да уведемо двосистемски порез - најмање две пореске стопе за две врсте грађана", рекла је министарка финансија.

Драгутиновићева је оценила да су све различите идеје које се разматрају у фази тестирања, како би се видело какве ће ефекте да произведу.

Премијер Мирко Цвeтковић објаснио је да идеја о увођењу овакве врсте пореза одражава настојање Владе да се држи принципа солидарности и да обезбеди да се плате и пензије не смањују, а да "дође до одређеног пребацивања већих трошкова на оне богатије".

Три милијарде евра за текући платни дефицит

Гувернер НБС Радован Јелашић оценио је да ће Србији у овој години бити потребно најмање три милијарде евра за финансирање текућег платног дефицита, уколико он буде изнад 18 одсто БДП-а, колико је износио у 2008. години, док ће за покривање дефицита буџета бити потребно много мање средстава.

Јелашић је подсетио да се у 2009. години очекује знатно мањи прилив страних инвестиција, због чега би дефицит текућег платног биланса могао да се повећа и због тога се мора наћи извор његовог финансирања, а то је кредит од ММФ-а.

"Повећање дефицита текућег платног биланса аутоматски значи притисак на курс динара, што је разлог више да Србија узме кредит од ММФ-а", нагласио је Јелашић.

Гувернер је оценио да ће приликом склапања аранжмана са ММФ-ом за Владу Србије најважније бити да не погреши у пројекцијама макроекономских показатеља.

Јелашић је додао да у овој години за наплату доспева око четири милијарде евра дуга приватног сектора према иностранству и додао да тек предстоје преговори са иностраним повериоцима и супервизорима да се рефинансирају дугови домаћих компанија и банака.

Прескупа бирократија

"Држава је свесна да има прескупу бирократију. Могуће је смањити број људи, плате, поправити перформансе јавних предузећа која су рупе без дна и којима се веома лоше управља, рекао је Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.

Да би се предузећа растеретила старих дугова, Влада најаваљује нове мере-међусобне компензације, замену старог дуга за улог државе у капиталу компаније, а за предузећа која не буду могла да се приватизују, решење ће бити тражење стратешког партенера уз докапитализацију.

"ММФ је дошао да помогне око најважнијег питања, а то је стабилност курса. Ако девизни курс не остане стабилан, имаћемо проблем пошто су сви наши дугови у девизама, а приходи у динарима, тако да бисмо отишли у неку врсту банкротства", сматра економиста, Дана Поповић.