Србији потребна помоћ из иностранства

Србија позива ЕУ да помогне државама Западног Балкана да се ублаже социјалне последице актуелне економске кризе и смањи ризик од прилива нових миграната у Западну Европу, рекао је за "Фајненшел тајмс" потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић.

Потпредседник Владе је нагласио да власти у Београду траже од ЕУ, Светске банке и других потенцијалних међународних донатора да са милијарду и 300 милиона долара допринесу економским и социјалним програмима у Србији, укључујући помоћ за Роме и помоћ за повратак у домовину незапослених радника миграната у Западној Европи.

"Суштина је да вам је јефтиније да нам помогнете, него да јурите те људе по улицама у вашим земљама",  објаснио је Божидар Ђелић.

Преговори са ММФ-ом

Ђелић је навео да није довољно подржавати државе чланице Уније, попут Мађарске, која је већ добила значајну помоћ и да је државама Западног Балкана које нису чланице ЕУ такође потребна помоћ, јер су оне будуће чланице Уније и већ су економски интегрисане у њу.

"У Србији, на пример, банке са седиштима у ЕУ контролишу чак 85 одсто банкарског сектора а 75 одсто страних директних инвестиција долази из компанија са седиштем у ЕУ", истакао је Ђелић.

Власти у Београду се надају  да ће обезбедити средства из ЕУ и других извора за нови "стенд бај" аранжман у висини од 1,5 до две милијарде долара, о којем се управо преговара са делегацијом ММФ-а.

Тај кредит би обухватио и постојећи зајам од 520 милиона долара из јануара, који се сада због брзог погоршања економске ситуације сматра недовољним.

"То је начин да се помогне Србији да се не уруши, а са њом и Западни Балкан. Ситуација у региону је лоша", рекао је Ђелић, мислећи при том на наслеђе ратова на подручју бивше Југославије из 90-тих година.

Србија, према Ђелићевим речима, такође жели учешће у делу Плана за помоћ банкарском сектору, вредном 24,5 милијарди долара, који су у фебруару најавила Европска банка за реконструкцију, Светска банка и Европска инвестициона банка.

Србија би могла да уђе у рецесију

Потпреседник Владе је навео да би Србија ове године могла да упадне у рецесију, уз вероватно смањење бруто домаћег производа на један посто, у поређењу са прогнозом од 3,5 одсто из 2008. године.

Ђелић је навео да су власти у Београду спремне да смање буџетску потрошњу и повећају акцизе и обезбеде додатне приходе од приватизације. Ипак, како је истакао Ђелић, то оставља мањак од око два одсто бруто друштвеног производа, за који је Србији потребна помоћ донатора.

Упркос кризи, Ђелић најављује наставак економских реформи.

"Људи су спремни да прихвате нулти раст зарада, постоји потреба за реструктурирањем онога што још није реструктурисано још од времена Титове Југославије, што обухвата и школе, болнице и судове", истакао је Ђелић.