Ускоро крај "Црногорцима"?

Број аутомобила са црногорским таблицама, које на основу овлашћења возе грађани Србије, и даље је непознат, али би то ускоро могло да се промени.

Бројка би могла постати делимично позната почетком јуна, када у Црној Гори истиче рок за замену регистарских таблица, а уведени су строжији критеријуми за технички преглед.

„Кад се то заврши, имаћемо чисту ситуацију", рекао је црногорски министар унутрашњих послова Јусуф Каламперовић.

Према новим прописима, полицији је при продужењу регистрације потребно, уз потврду о техничкој исправности, доставити и фотографију возила сликаног у овлашћеној црногорској станици за технички преглед.

То значи да ће аутомобили који се возе у Србији морати доћи у ту државу и то обавити, а не као до сада, да се регистрација обавља „преко курира", који донесе потребне папире и уплатнице.

Регистрација "на невиђено" 

Јавна је тајна да су се таква возила до сада регистровала „на невиђено", и да је већина њих технички преглед прошла само „на папиру", а многа нису у Црну Гору отишла никад након куповине.

Колико је тих возила у Србији, немогуће је проценити. То су подаци којима не барата ни полиција, а процене су се, обично пред изборе када је тај проблем постајао актуелна тема, кретале од 30.000 па до фантастичних 100.000, у шта је тешко поверовати, јер Црна Гора има укупно око 200.000 регистрованих возила.

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић упозорио је да су ти аутомобили проблем са безбедносног аспекта, али да су, нажалост, тема о којој се говори само у предизборним  кампањама, кад „сви обећавају 'решићемо', да би добили који глас".

„Кад такво возило направи прекршај, или се деси криминални акт у коме учествује, не знате кога да јурите. Са полицијског аспекта инсистирамо да се то питање што пре реши", рекао је Дачић за ФоНет.

"Не може у Србији да постоје десетине хиљада возила са страним таблицама, која возе наши држављани, а да то не постоји у нашем регистру", рекао је Дачић и истакао да није проблем само са црногорским, већ и са аутомобилима регистрованим и у другим државама, које возе грађани Србије.

Кривично-правни проблеми 

Из полиције су у више наврата указивали да се возила са црногорским таблицама често користе у чињењу кривичних дела и да је, пошто на једно возило има више овлашћења, тешко пронаћи починиоце, а исто тако је потребно доста времена да се добију подаци из Црне Горе.

Посебан случај су саобраћајни прекршаји, јер се возачима тих возила може написати казна само у случају да се затекну у кршењу прописа.

У кампањама за претпоследње и последње парламентарне изборе, лидер Нове Србије Велимир Илић је, у име народњачке коалиције, обећавао пререгистрацију тих возила уз одређену надокнаду, док је председник Г17 плус Млађан Динкић био категорички против тога да се пререгиструје било које возило које не испуњава стандард Еуро 3.

С друге стране, постоји и проблем возила украдених на Западу, која су регистрована у Црној Гори и Босни и Херцеговини, а возе се у Србији, па би њиховом откривању требало да допринесе нови систем регистрације у Црној Гори.

Министар унутрашњих послова БиХ Тарик Садовић рекао је ФоНету да је полиција пре годину дана места где се обавља регистрација возила повезала са Интерполовом базом података о украденим возилима и да су добијени „невероватни резултати" колико је аутомобила било украдено и легално регистровано у БиХ.